Где је та земља без криминала?

Његова сахрана је била једна од највећих какву Москва годинама није видела. Хиљаде људи поређало се дуж улица да ода задњу пошту младом Русу чији је живот 1. марта 1995. нагло био окончан хицима атентатора. Устрељен практично на прагу своје куће, Владислав Лисцев, који је 1994. био изабран за новинара године, био је изузетно популарна телевизијска личност.

МАЊЕ од три седмице касније, 20. марта, систем подземне железнице Токија био је у својим раним јутарњим сатима најживљег саобраћаја кад је био погођен нападом с отровним гасом. Неколико људи је умрло; многи други били су озбиљно повређени.

Затим је, 19. априла, град Оклахома дошао у жижу интересовања телевизијских гледалаца широм света. С ужасом су гледали како радници за спасавање извлаче размрскана тела из рушевина једне државне зграде, која је управо била разрушена терористичком бомбом. Било је 168 мртвих.

Крајем јуна ове године, у још једном таквом нападу, близу Дахрана, у Саудијској Арабији, било је убијено 19 Американаца и повређено око 400.

Ова четири догађаја илуструју да криминал поприма нове димензије. „Нормалном“ криминалу све се више прикључују бруталне терористичке акције. А сва четири догађаја — сваки на свој специфичан начин — показују колико је свако постао рањив на криминални напад. Било да сте код куће, на послу или на улици, криминал вас може сустићи као једну од својих жртава. Заиста, једна британска анкета је показала да скоро три четвртине Британаца мисли да је вероватније да данас постану жртва криминала него што је то био случај пре десет година. Можда је тамо где ви живите ситуација слична.

Закону послушни грађани чезну за једном владом која ће учинити више него да само контролише криминал. Они желе владу која ће га у ствари окончати. И премда упоредне стопе криминала могу сугерисати да су неке владе ефикасније у спречавању криминала од других, свеобухватна слика показује да људска влада губи борбу против криминала. Па ипак, није нереално или утопијски веровати да ће влада ускоро окончати криминал. Али која влада? И када?

[Оквир/Мапа на странама 4, 5]

СВЕТ ПУН КРИМИНАЛА

ЕВРОПА. Једна италијанска књига („Прилика и лопов“) рекла је да је у кратком периоду број криминалних дела против имовине у Италији „достигао врхунце који су [некада] сматрани немогућима“. Украјина, република бившег Совјетског Савеза, известила је 490 криминалних дела на 100 000 становника у 1985. а 922 у 1992. Тај број и даље расте. Није никакво чудо што су руске новине („Аргументи и чињенице“) написале: „Сањамо да живимо — или да останемо живи — да преживимо овај страшан период... плашимо се да се попнемо на воз — могао би да искочи из шина или да га нападну вандали; плашимо се да летимо — отмице су честе или би авион могао да се сруши; плашимо се да се возимо подземном железницом — због судара или експлозија; плашимо се да идемо улицама — могли бисте упасти у унакрсну ватру или бити покрадени, силовани, испребијани или убијени; плашимо се да се возимо у аутомобилу — могао би да буде запаљен, разнесен или украден; плашимо се да уђемо у ходнике стамбених зграда, у ресторане или продавнице — могли бисте бити повређени или убијени на било ком таквом месту.“ А мађарски часопис HVG повезао је један сунчани град у Мађарској с „централом Мафије“, рекавши да је у задње три године он био „полазна тачка за сваки нови облик криминала... Ланчана реакција страха расте док људи гледају како је полиција неспремна да се бори против Мафије“.

АФРИКА. Daily Times из Нигерије известио је да „институције факултетског образовања“ у једној западноафричкој земљи доживљавају „талас терора, покренут од стране чланова тајних култова: скоро до те мере да се зауставља обављање било које значајне академске вежбе“. Он је наставио: „Тај талас се све више шири, и попраћен је губитком живота̂ и имовине.“ О једној другој афричкој земљи, The Star из Јужне Африке известио је: „Постоје два облика насиља: интеркомунални сукоб и обично криминално насиље. Прво се знатно смањило, друго је скочило.“

АМЕРИКА. The Globe and Mail из Канаде известио је о порасту насилног криминала у Канади у једном недавном периоду од 12 узастопних година, с тим да је све то „део тренда који је створио 50-постотни пораст насиља у односу на прошлу деценију“. У међувремену, El Tiempo из Колумбије известио је да се у Колумбији у једној недавној години догодило 1 714 киднаповања, „број који је више него дупло већи од свих киднаповања забележених у осталом свету у том истом периоду“. Према Министарству правосуђа Мексика, у његовом главном граду сексуални криминал током једне недавне године у просеку се чинио на свака четири сата. Једна представница је указала на то да је 20. век карактеристичан по умањивању вредности појединаца. „Живимо у једној генерацији употреби па баци“, закључила је она.

ОКЕАНИЈА. Аустралијски Институт за криминологију проценио је да тамошњи криминал кошта „најмање 27 милијарди [аустралијских] долара сваке године, или скоро 1600 долара на сваког човека, жену и дете“. То је „око 7,2 посто бруто националног дохотка“.

ШИРОМ СВЕТА. Књига The United Nations and Crime Prevention запажа „постојан пораст криминалне активности широм света у 1970-им и 1980-им“. Она каже: „Број забележених криминалних дела порастао је са око 330 милиона 1975. на скоро 400 милиона 1980. и процењује се да је 1990. достигао пола милијарде.“

[Извор слике]

Мапа и глобус: Mountain High Maps® Copyright © 1995 Digital Wisdom, Inc.

[Извор слике на 3. страни]

Земља на странама 3, 6 и 9: NASA photo