Поглед у свет

Киднаповања у Латинској Америци

Киднаповање је у Латинској Америци постао посао који вреди милионе долара, према аргентинским новинама Ámbito Financiero. Током 1995. тамо је пријављено отприлике 6 000 случајева. Једно недавно истраживање је открило да Колумбија има убедљиво највећи број, са 1 060 киднаповања током 1995, коју следе Мексико, Бразил и Перу, свака са стотинама случајева током истог раздобља. Сваке године се колумбијским киднаперима плаћа отприлике 300 милиона долара откупнине. У Бразилу се током 1995. сума плаћена киднаперима утростручила, достижући укупну вредност од отприлике једне милијарде долара. Жртве могу бити богате и славне, или могу бити просечни туристи или домаћице из породица с ниским примањима. У неким случајевима киднапери су спремни да приме откупнину у ратама. Плашећи се даљњих киднаповања, жртве понекад и даље отплаћују рате чак и након што је талац ослобођен.

Оптимизам може бити здрав

Недавно истраживање спроведено у Финској потврдило је веровање да песимизам може повећати опасност од менталне и физичке болести, док оптимизам може унапредити добро здравље. Током раздобља од 4 до 10 година, посматрано је отприлике 2 500 мушкараца између 42 и 60 година старости. Према часопису Science News, научници су известили да је „стопа смртности код мушкараца који су били умерено или јако безнадежни... била два до три пута већа него код оних који су били мало или нимало безнадежни; та прва група је такође чешће добијала рак и инфаркте“.

Претешка деца

Према новинама The Weekend Australian, др Филип Харви, нутрициониста здравствене заштите, недавно је објавио да „аустралијска деца постају дебља и то постају брзо“. Његова забринутост је заснована на недавном истраживању које показује да се у протеклих десет година број претешке деце удвостручио. Отприлике 10 процената деце између 9 и 15 година старости треба медицинско лечење због свог проблема с тежином. Др Харви верује да би се проценат претешке деце могао поново удвостручити у наредних десет година. Као што је то случај код одраслих, недостатак вежбања је главни узрок повећања гојазности код деце, примећују те новине, а исхрана богата мастима такође је један фактор.

Лош ваздух

Светски фонд за дивљач (СФД) је закључио да се Рим загађује бензолом, загађивачем за који се претпоставља да изазива рак, а који испуштају аутомобили. Истраживачи за СФД опремили су 400 младих добровољаца између 8 и 18 година старости сензорима за бензол. То истраживање је открило да у Риму један „кубни метар ваздуха садржи у просеку 23,3 микрограма бензола“, што је бројка прилично изнад законски дозвољене границе од 15 микрограма по једном кубном метру. Базирајући се на том истраживању, научници су објаснили да је удисање загађеног ваздуха у Риму само један дан једнако пушењу 13 цигарета, извештавају италијанске новине La Repubblica.

Избијање менингитиса у западној Африци

Преко 100 000 људи се разболело од једног од најгорих западно-афричких избијања заразних болести које се памте а више од 10 000 је умрло, извештава International Herald Tribune. Бактеријски менингитис најјаче је погодио суво, прашњаво подручје нешто јужније од Сахаре, на коме су уобичајене заразе дисајних органа. Та болест узрокује запаљење мождане опне и кичмене мождине. Шири се кроз ваздух — може се пренети кашљањем или кијањем. Та се болест може спречити вакцинама и може се лечити антибиотицима, нарочито у раним стадијумима. „Епидемија менингитиса у 1996. убедљиво је најгора од свих које је супсахарска Африка икада видела“, рекао је један представник Доктора без граница. „Данак у смрти напросто наставља да расте“, додао је.

Нема забране нагазних мина

Након две године преговора у Женеви, у Швајцарској, међународни преговарачи нису успели да пристану на глобалну забрану нагазних мина. Иако су одлучили да извесне врсте мина ставе ван закона, а да на друге ставе ограничења, потпуна забрана свих противпешадијских мина неће се поново узети у обзир све до следеће конференције за разматрање, која је на распореду 2001. У међувремену, према једној процени, током тих пет година, нагазне мине ће вероватно убити још 50 000 људи и осакатити 80 000 — углавном цивила. Уводник у новинама The Washington Post, јадиковао је над одлуком, речима: „Народи с великим залихама мина сматрају да је то оружје врашки примамљиво, упркос бруталном и сталном данку у људима које узима након што је окончан сукоб ради кога је постављено.“ Према проценама Уједињених нација, сада има приближно 100 милиона мина закопаних у 68 земаља.

Брзи раст градова

Све већи број људи се сели у градове, извештава публикација Уједињених нација The State of World Population 1996. У наредних десет година, број становника светских градова биће 3,3 милијарде, што је отприлике половина планираног светског становништва од 6,59 милијарди. Године 1950, број градова са становништвом од преко једног милиона био је 83. Данас их је преко 280, што је број за који се очекује да ће се до 2015. удвостручити. Године 1950. само је Њујорк имао више од 10 милиона становника, сада има 14 таквих градова, с Токиом на врху листе са 26,5 милиона.

„Природа зна најбоље“

„Природа зна најбоље шта после излива нафте“, извештава часопис New Scientist. Конзерватори су се прибојавали еколошке катастрофе 1978. када се танкер с нафтом Amoco Cadiz разбио о обалу Бретање, на северу Француске. Локалне власти су провеле шест месеци одстрањујући с једног подручја хиљаде тона блата и каљуге загађене нафтом. Једно друго јако загађено подручје остало је неочишћено. Упоређивање та два подручја сада открива да су екипе за чишћење одстраниле толико много блата и каљуге да 39 процената мочварне вегетације није успело да поново израсте. Међутим, на непипнутом подручју, морски таласи су тако добро очистили блато да сада успева 21 проценат више вегетације него пре изливања нафте. Мочвара се потпуно опоравила, и већ се неколико година не види никакав знак загађења нафтом.

Немарна вожња на води

Лична пловила, нашироко позната као скутери, у Сједињеним Државама су све популарнија. Ти мали чамци достижу брзину и до 100 километара на сат и имају способност да маневришу као мотоцикл. Оно што доста забрињава је све већи број озбиљних, понекад погубних, незгода у које су укључени ти чамци. Према новинама The Wall Street Journal, процењује се да „чак 60 процената незгода узрокују изнајмљивачи“. Иако већина возача носи сигурносни прслук у складу са законом, многи имају мало искуства с правилима вожње чамца и немарно рукују возилима. Званичник Обалске страже објаснио је да „када возач падне при брзини од 80 километара на сат, судар с водом је попут ударца у зграду“.

Пронађен — 2 000 година стар чамац

Рекордно низак ниво воде у Галилејском мору 1986. открио је један чамац који потиче из Исусовог времена. Од тада је чамац потопљен у заштитном средству да би се успорило његово пропадање. Сада је, извештава National Geographic, извађен из заштитног средства и изложен је близу града Магдала. „Дуг је отприлике 8 метара, користио је пливалицу, и имао је четири веслача и једног кормилара“, објаснио је Шели Ваксман, који је предводио ископавање. Он је додао: „Коришћено је најмање седам врста дрвета, укључујући и парчиће са старијих чамаца. Или је била несташица дрвета или је власник био веома сиромашан.“

Засигуравање нормалног раста

На дететов раст утиче више него само наслеђе, каже један извештај у новинама Jornal do Brasil. „Добра исхрана је главна гаранција да ће доћи до исправног раста“, примећују те новине, додајући да је слаба исхрана уобичајена чак и међу породицама средњег сталежа. „Још један основни подстицај за раст је редовно вежбање“, приметио је професор ендокринологије Амелио Годоји Матос. „Сате мирног сна такође треба обезбедити јер се хормони за раст луче само док дете спава“, рекао је. Емоционални проблеми такође могу успорити раст детета. Према речима ендокринолога Валмира Коутинја, „сатима дуго гледање телевизије, нарочито гледање насилних филмова, шкодљиво је за дететов сан и може пореметити здрав развој“.