Европски суд исправља неправду

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ГРЧКЕ

У ГРЧКОЈ је војна служба обавезна. По затворима се, у сваком тренутку, налази око 300 Јеховиних сведока зато што одбијају да врше војну службу. Међународна амнестија сматра их за затворенике због савести и често грчку владу, једну за другом, подстиче да их ослободи и да донесе закон који би им дозволио да обављају цивилну службу некажњиве природе.

Године 1988, донесен је нови закон који се тицао војне службе. Између осталог, он је предвидео да су „уколико то желе, војне службе ослобођени следећи: ... регрути који су религиозне слуге, монаси или незаређени монаси неке признате религије“. Религиозне слуге Грчке православне цркве, увек су ослобађане на једноставан и лак начин, не наилазећи ни на какав проблем нити на било какву врсту злоупотребе својих основних људских права. Да ли се то исто може рећи и за слуге неке мањинске религије? Један испит убрзо је пружио одговор.

Противзаконски затворен

У сагласности са овим законом, крајем 1989. и почетком 1990, Димитриос Тсирлис и Тимотеос Кулумпас, заређене религиозне слуге Централне скупштине хришћанских Јеховиних сведока у Грчкој, поднели су молбе сваки свом војном одсеку да би били ослобођени војне службе. Заједно са својим молбама, доставили су и документа која доказују да врше службу религиозних слугу. Као што се могло и очекивати, молбе су биле одбијене на варљивој основи да Јеховини сведоци не спадају под неку „познату религију“.

Браћа Тсирлис и Кулумпас, јавили су се својим војним центрима за обуку и били ухапшени, оптужени за непослушност и стрпани у затвор. У међувремену, Генералштаб народне одбране одбио је њихове жалбе на одлуке војних одсека. Војне власти употребиле су аргумент да их је Свети синод Грчке православне цркве информисао да вера Јеховиних сведока није нека призната религија! То је било противречно одлукама бројних цивилних судова који су навели да су Јеховини сведоци и те како позната религија.

Војни судови су пак установили да су Тсирлис и Кулумпас криви због непослушности и осудили их на четири године затвора. Та два брата су се на ове одлуке жалила Војном апелационом суду, који је из свакојаких разлога три пута одгађао да размотри жалбу. Међутим, сваки пут је одбио да изда наредбу да се подносиоци жалбе привремено ослободе из затвора, иако то грчки закон омогућује.

У међувремену, Врховни административни суд је, у још једном низу процеса, поништио одлуке Генералштаба народне одбране, на темељу тога да Јеховини сведоци стварно спадају под познату религију.

Током 15 месеци док су морали остати у војном затвору Авлона, Тсирлис и Кулумпас су се, заједно с другим притвореним Сведоцима, суочили са изузетно нехуманим и деградирајућим опхођењем. Један извештај о том времену говори о „туробним затворским условима под којима су [затвореници Јеховини сведоци] живели, помињући покварено месо и мишје репове, који су се често служили заједно са храном, скраћивање времена за посете према томе како се управи ћефне и недостатак места због тога што су ћелије биле претрпане с толико много затвореника, као и много горе поступање које је спроведено над затвореницима који су имали приговор савести“.

Војни апелациони суд је коначно ослободио браћу Тсирлиса и Кулумпаса, док је истовремено прогласио да држава није обавезна да им да̂ одштету за то што су били притворени, јер је „тај притвор био услед крајње немарности подносилаца жалбе“. То је потегло оправдана питања у правним круговима: ко је био одговоран за ту крајњу немарност? Сведоци или војни судови?

Браћу су истог часа ослободили из затвора и коначно, на темељу тога да су религиозне слуге, војне снаге су их отпустиле. Када су ослобођени, Међународна амнестија је објавила да поздравља ослобађање Димитриоса Тсирлиса и Тимотеоса Кулумпаса и да се нада да ће у будућности слуге Јеховиних сведока бити ослобођене војне службе, што је у сагласности са законом Грчке. Међутим, ускоро ће ова нада пасти у воду.

У затвор и из затвора

И друге наименоване религиозне слуге Јеховиних сведока, морале су из истог разлога да прођу кроз донекле другачије искушење. Дана 11. септембра 1991, Анастасиос Георгијадис је на исти начин приложио молбу за ослобођење од војне службе. После шест дана, војни одсек га је обавестио да је његова молба одбијена, и то поново јер Свети синод Грчке православне цркве не прихвата Јеховине сведоке као познату религију. И све то упркос изричитим одлукама Врховног административног суда у случајевима Тсирлиса и Кулумпаса!

Писани одговор Генералштаба народне одбране, навео је: „Администрација је дошла до неповољне пресуде која се тиче [Георгијадисове] молбе, на темељу стручног мишљења које је изнео Свети синод грчке цркве, који Јеховине сведоке не сматра за познату религију“ (курзив наш).

Георгијадис је 20. јануара отишао у логор за обуку, Нафлион, и одмах су га ставили у дисциплинску ћелију логора. Касније је пребачен у Војни затвор Авлона.

Дана 16. марта 1992, Војни суд Атине ослободио је Георгијадиса. Тада је по први пут уопште неки грчки војни суд обзнанио да су Јеховини сведоци заиста позната религија. Управник Војног затвора Авлона, одмах га је ослободио, али му је наредио да се 4. априла поново јави на дужност у регрутни центар Нафлион. Тог дана, Георгијадис је поново одбио да буде регрутован и поново су га оптужили за непослушност, по други пут стрпали у затвор и предали на суд.

Осмога маја 1992, Војни суд Атине ослободио га је новог кривичног предмета, али је одлучио да му не треба одобрити никакву одштету за притварање. Георгијадис је из Војног затвора Авлона одмах пуштен, али је добио наређење да се 22. маја 1992. јави на дужност у регрутни центар Нефлион, сада већ трећи пут! Опет је одбио да буде регрутован и по трећи пут био оптужен за непослушност и притворен.

Седмога јула 1992, Врховни административни суд је прогласио за неважећу одлуку од 18. септембра 1991, на темељу тога што Јеховини сведоци одиста спадају у једну познату религију. Дана 27. јула 1992, Георгијадис је коначно ослобођен из Војног затвора Солун. Десетог септембра 1992, солунски војни суд га је ослободио, али је изрекао да Георгијадис нема право на одштету, зато што је његов притвор, као што је поново речено, ’услед његове крајње немарности‘.

Широке реакције

Коментаришући о случају Георгијадиса, Европски парламент је прогласио: „Ова ситуација је случај дискриминације религиозних слугу Јеховиних сведока у погледу принципа једнакости пред законом и поседовања права на једнако опхођење.“

Фебруара 1992, међународна амнестија је навела да „верује да је [Анастасиос Георгијадис] затворен искључиво на основу дискриминационог опхођења војних власти са слугама Јеховиним сведоцима и тражи да се он сместа и безусловно ослободи као затвореник због савести“.

Чак је и војни тужилац, на једном од Георгијадисових суђења, био наведен да изнесе: „Степен културног развоја друштва постаје очигледан у начину на који се оно поставља у извесним ситуацијама које укључују његове грађане. Ако ми овде у Грчкој желимо да наш културни развој буде у складу са европским стандардима, ако желимо да напредујемо, онда треба да се повинујемо међународним нормама и да се отарасимо предрасуда. Област у којој је ово највидљивије јесте поштовање личних грађанских права. Међутим, актуелна збивања и владине махинације јасно указују да према верским мањинама преовладавају предрасуде и верска нетрпељивост. А случај који се разматра је нечувен.“

Један члан Европског парламента, Јан Вајт из Бристола у Енглеској, написао је: „Идеја да Јеховини сведоци нису ’нека позната религија‘ насмејаће многе особе у овој грофовији. Иако релативно малобројни, Сведоци су сигурно добро познати у овој земљи и често иду од врата до врата.“ С више од 26 000 Сведока који у Грчкој проповедају, тешко да могу бити ’некаква непозната религија!‘

Једна група од десет чланова Европског парламента, да би изразила своју огорченост над случајем Георгијадис, написала је да су били „крајње изненађени и жалосни“ због таквог кршења људских права у Грчкој.

Апел Европском суду за људска права

Све три жртве религиозне дискриминације, након што су ослобођене оптужбе и пуштене из затвора, осетиле су се етички обавезне да се жале Европском суду за људска права. Основа за овај апел била је њихово незаконито притварање, које се само по себи показало као неправедно, а и душевно и психичко мучење којем су били подвргнути, као и неизмерне моралне и социјалне последице које су биле укључене у то што су увек изнова лишавани слободе на толико дуго времена. Из тих разлога тражили су једну оправдану и прикладну суму одштете.

Европска комисија за људска права једногласно је закључила, да је у случајевима Тсирлис и Кулумпас, било кршења њихових права на слободу и личну безбедност, да је њихово притварање било незаконито, да су имали право на одштету, и да нису имали фер саслушање пред судом. Комисија је донела сличан закључак и у случају Георгијадиса.

Неправда је исправљена

Саслушање је одређено за 21. јануар 1997. Много их је било у судници, укључујући и студенте с локалног универзитета, новинаре и известан број Јеховиних сведока из Грчке, Немачке, Белгије и Француске.

Господин Панос Бицакис, адвокат Сведока, говорио је о „сталном тврдоглавом и упорном ставу грчких власти да не признају постојање једне верске мањине“, наиме Јеховиних сведока. Он је осудио праксу грчких власти да своје званично мишљење о Сведоцима заснивају на становишту њихових главних противника — Грчке православне цркве! Наставио је: „Колико далеко ово овако може да иде?... И до када?“ Говорио је о „одбијању признања извесне верске заједнице, о одбијању које звучи апсурдно када видите да долази директно, отворено и без икаквог резона, против законитости, против мноштва одлука Врховног административног суда.“

Представник грчке владе потврдио је став пун предрасуда који имају грчке власти, када је уверавао: „Не сме се заборавити да вековима практично цело грчко становништво припада православној цркви. Једна природна последица тога јесте да су црквено уређење и статус њених слугу као и њихова улога у Цркви сасвим јасни... Статус слугу цркве Јеховиних сведока није тако јасан.“ Какво отворено признање опхођења с предрасудама према верским мањинама у Грчкој!

Подржана верска слобода

Одлука је донесена 29. маја. Председник Коморе, г. Ролф Рисдал, прочитао је пресуду. Суд састављен од девет судија, једногласно је одлучио да је Грчка прекршила члан 5 и члан 6 Европске конвенције. Такође је доделио подносиоцима жалбе износ од 72 000 долара за одштету и трошкове. Оно што је најважније јесте то да је одлука садржавала и многе чињенице вредне помена у корист верске слободе.

Суд је споменуо да су „војне власти на тако очигледан начин игнорисале“ чињеницу да су, према пресудама Врховног административног суда, Јеховини сведоци у Грчкој признати као „позната религија“. Даље је прокоментарисано: „Истрајност релевантних власти с обзиром на непризнавање Јеховиних сведока као ’познате религије‘ и не обазирање на права подносилаца жалбе на слободу и ствари које уз то иду, били су дискриминационе природе када се упореди с начином на који су слуге Грчке православне цркве добијале ослобођење од војске.“

Грчки медији су овом случају дали велики публицитет. Новине Athens News, објавиле су: ’Е[вропски] суд оштро критикује Грчку због Јеховиног права.‘ Одлука у случају Тсирлис & Кулумпас и Георгијадис против Грчке рађа наду у то да ће Грчка своје законодавство ускладити с пресудом Европског суда, тако да ће Јеховини сведоци у Грчкој моћи уживати верску слободу без административне, војне или црквене интервенције. Поврх тога, ово је још једна пресуда коју је Европски суд изрекао против грчког правосуђа у стварима које се тичу верске слободе.a

Јеховини сведоци цене своју слободу, и труде се да је користе да би служили Богу и помагали својим ближњима. Тројица Сведока, религиозних слугу, проследила су своје случајеве Европским суду за људска права, не због некаквог материјалног добитка, већ чисто из моралних и етичких разлога. Стога су сва тројица одлучила да ће се одштета коју су добила, у потпуности употребити за унапређивање образовног дела Јеховиних сведока.

[Фусноте]

[Слика на 20. страни]

Естер и Димитриос Тсирлис

[Слика на 21. страни]

Тимотеос и Нафсика Кулумпас

[Слика на 22. страни]

Анастасиос и Коула Георгијадис