Поглед у свет

Електрични аутомобили и околина

Немачка аутомобилска компанија спровела је једно истраживање како би открила да ли су аутомобили на батерије бољи за околину од возила која покрећу мотори са унутрашњим сагоревањем. Према новинама Süddeutsche Zeitung, ово истраживање је обухватило 100 возача који су пропутовали 1,3 милиона километара, од 1992. до 1996. Утврђено је да електрични аутомобили имају неколико предности, упркос њиховом краћем домету: они раде мирно и при коришћењу не стварају директне издувне гасове. Међутим, од тих предности можда већу тежину има један велики проблем. Пуњење акумулатора троши више примарне енергије, него возила која покрећу фосилна горива — од 1,5 до 4 пута више, у зависности од употребе — а та енергија се негде мора генерисати. Зависно од тога како се ова енергија генерише, могуће је да је „штета по околину већа, него што је то случај код конвенционалних аутомобила“, коментаришу ове новине.

Пажња: колобусов прелаз

Шума Диани, у близини јужне обале Кеније, једно је од неколико места у источној Африци где колобус мајмуни још увек пребивају. Проблем с којим се ове животиње суочавају јесте како безбедно прећи прометни пут до плаже. Према једној процени, на овом путу свакога месеца под точковима гине најмање 12 мајмуна, извештава Swara, часопис Источноафричког удружења за дивље животиње. Група забринутих становника у Диани одлучила је да учини нешто како би смањила ово крвопролиће. Осим што упорно моле возаче да буду пажљивији, недавно су направили мост од конопца, високо изнад пута. Охрабрени призорима мајмуна који користе тај мост, становници планирају да направе још мостова.

Упозорење: телефони могу бити опасни

То јест, ако се користе за време вожње. Студија која је објављена у New England Journal of Medicine показује да је четири пута вероватније да ће возачи који користе телефоне у ауту бити умешани у незгоде, него возачи који се концентришу само на пут. То вожњу, уз употребу телефона, може учинити исто тако опасном као што је вожња са 0,1 процентом алкохола у крви. Ни возачи опремљени телефонима са звучником не пролазе боље од оних који користе руке да би држали телефон. Ови истраживачи брзо истичу да сами телефони нису одговорни за незгоде, већ да су једноставно повезани с њима, као кад рецимо током разговора избије свађа и особи буде одвраћена пажња. Поред тога, 39 посто возача умешаних у незгоде употребило је свој телефон у колима да би позвали помоћ. Препоручује се да они који имају телефоне у колима треба за време вожње да избегавају све позиве који нису неопходни, и да разговори буду кратки. Неке земље, на пример Бразил, Израел и Швајцарска, већ имају законе који ограничавају возаче у погледу употребе бежичних телефона.

Дуванска стратегија

„Јесте ли се икада питали зашто дуванска индустрија није употребила своју знатну политичку снагу да наведе Конгрес да ублажи или уклони упозорења обавезна на свим рекламама за цигаре и на свим паковањима [у Сједињеним Државама]?“ пита The Christian Century. „Одговор је једноставан: то упозорење о ризицима пушења штити дуванску индустрију од правног поступка. Уколико почнете с пушењем у 12. години и завршите с раком плућа у 45. од којег умирете, и одлучите да желите тужити фирму која вас је упецала, ова индустрија има лаган одговор: ’Упозорили смо вас да је пушење опасно по здравље‘.“ Једна од најновијих маркетиншких смицалица је подстицање на пушење цигара приказивањем гламурозних личности с малог екрана, и модела који одобравају тај производ. Међутим, цигаре више трују од цигарета, и носе велике здравствене ризике. „Пушење цигара за жену не чини ништа корисно, а повећава ризик од болести опасних по живот, и лишава је њене снаге и издржљивости, што јој је потребно да би успела у животу“, каже др Нил Шактер из Њујоршког медицинског центра Гора Синај.

Миленијумско лудило

„Двадесети век, који је почео као Век тоталног рата и прерастао у Атомску еру, изгледа да се окончава као Ера разоноде“, каже часопис Newsweek. „Хотели широм планете већ су потпуно букирани“ за дочек нове 1999. године. Међутим, бесни једна контроверза око тога када ће тај миленијум започети. „Проблем је настао код земље Кирибати“, запажа U. S. News & World Report. „Међународна датумска линија је пресецала низ острва: кад је на источним Кирибатима била недеља, на западним је био понедељак.“ Та држава је решила овај проблем наводећи да ће од 1. јануара 1995, датумска линија ићи око његовог најисточнијег острва, Каролине. То би значило да би Кирибати били прво копно које би видело почетак новога дана. Међутим, друге земље, као што су Тонга и Нови Зеланд, такође желе статус „првог копна“. Према Краљевској гриничкој опсерваторији, питање је спорно. „Пошто на Јужном полу сунце сија од септембарске равнодневице до мартовске равнодневице, миленијум најпре започиње на најјужнијој тачки Земље“, наводи овај извештај. Међутим, то се неће десити све до 1. јануара 2001, — а не 2000. године, додаје ова опсерваторија.

Непредвидиви земљотреси

Недавно се у Лондону састала једна међународна група стручњака за земљотресе да продискутује о научној предвидивости земљотреса. Каква је била њихова процена? „Више од 100 година многи геолози су мислили да [великим земљотресима] очигледно морају претходити приметни и разазнатљиви предзнаци који се могу искористити као темељ за подизање узбуна“, пише др Роберт Гелер с Токијског универзитета, у публикацији Eos. Насупрот томе, потребна је фундаментална промена у размишљању, јер „изгледа вероватно да је појава појединачних земљотреса сама по себи непредвидива.“ Иако прецизна предвиђања нису могућа, научници могу проценити вероватноћу појављивања и могућу снагу земљотреса за подручја за која постоје опширни сеизмички подаци. На пример, нова мапа коју је направио Геолошки преглед САД показује где се у наредних 50 година могу догодити снажни потреси унутар континенталног дела Сједињених Држава. На темељу тих података државна заступништва сугеришу да више од 70 посто калифорнијског становништва живи у потенцијално опасним подручјима.

Биљке једу експлозив

Шећерна репа и једна врста барског корова имају способност да извуку експлозив из тла и воде на некадашњим местима за муницију, и да га безбедно разложе, извештава часопис New Scientist. Научници на Универзитету Рис, у Хјустону у Тексасу, хранили су ТНТ-ом зеленику и папигино перо, које спада у обичан барски коров. У року од недељу дана у њиховом ткиву није остало ни трага од експлозива, а ни спаљивање ових биљака није изазивало експлозију. Истовремено, истраживачи са Универзитета Мериленд открили су да ћелије и есктракти обичне шећерне репе могу апсорбовати и разградити нитроглицерин. Обе групе научника су биљке претходно стерилисале како би показале да им у томе микроорганизми не помажу. „Тренутно, обично је превише опасно и скупо мелиорисати некадашња места за муницију, да би се користила за градњу, али то би се могло променити уколико би се биљке које је јефтино узгајати користиле за извлачење експлозива из тла и воде и његову безбедну разградњу“, каже овај чланак. Постоји хитна потреба јер се „постојећа пракса бацања отпада од муниције у море постепено укида.“

Опасан плес

Извесни плесови у балским дворанама из отмене уметности променили су се у „жестоки такмичарски спорт на којем се згрћу богатства“, извештава лондонски The Times. Судари при великим брзинама и високи ударци, који случајно повређују плесаче такмичаре, постају опасност на плесном подијуму. Што је још горе, извесно опасно плесање се намерно изводи уз „хладнокрвну промишљеност“, каже Хари Смит-Хампшајр, водећи плесни судија. Плесачи такмичари уводе „манире фудбалског стадиона и боксерског ринга“, наводи The Times. Уз изглед да ће балски плес ускоро добити олимпијско признање, професионални тренери и судије су саставили „ко̂д понашања“ у сврху регулисања овог спорта.