Оруђа незамисливог мучења

ДА ЛИ се згражавате кад чујете речи „окови“, „мучење“ и „погубљење“. За многе хиљаде жртава инквизиције и суђења вештицама у Европи (од 13. до 19. века), оне су биле болна стварност. Овде приказана оруђа, која припадају музеју у Рудесхајму на Рајни, у Немачкој, потичу из тог времена. Она нам тек понешто говоре о патњи тих жртава.

Јадна жртва је пролазила кроз неописиву агонију када је ради саслушања била поседнута гола на инквизицијску столицу, која је била прекривена оштрим бодљама. Руке, ноге или зглобови жртве били су растргани или уништени шрафовима за колена. Мачја шапа се користила да би се раздерало њено тело у фронцле; ниједан део тела није био поштеђен. Бодљикави оковратник је проузроковао да врат, рамена и вилица жртве постану гангренозни, што је брзо водило до тровања крви и смрти.

Инквизитори које је опуномоћила римокатоличка црква користили су ова и слична оруђа да би се обрачунали с отпадницима — углавном обичним људима који су били оптужени и чије је „признање“ сада изнуђивано мучењем. Уистину, за време папске инквизиције која је обухватала Валдензе, оруђа мучења била су чак пошкропљена светом водом.

Хришћански свет носи тежак терет кривице за инквизицију. Историчар Валтер Ниг објашњава: „Хришћански свет неће доживљавати даљње благослове све док коначно не призна — отворено и с дубоком осудом — грехе почињене у инквизицији, искрено и безусловно се одричући сваког облика насиља везаног за религију.“

[Слика на 31. страни]

Инквизицијска столица

Шрафови за колена

Мачја шапа

Бодљикави оковратник

[Извор]

Све слике: Mittelalterliches Foltermuseum Rüdesheim/Rhein