Тајне архиве отворене

ОД ДОПИСНИКА Пробудите Се! ИЗ ИТАЛИЈЕ

„Архиве Инквизиције отворене.“ Овако су медији објавили вест да је Ватикан омогућио изучаваоцима приступ архивама Конгрегације за доктрину вере, која је до 1965. била позната као Свети официј.

БИЛО је наведено да тај потез треба посматрати „у контексту дугог и добро организованог процеса историјске ревизије коју Јован Павле II жели да доврши пре 2000. године“.a Откуда толико интересовање за ове архиве? За какве тајне се мисли да их оне садрже?

Тај Свети официј је основао папа Павле III, године 1542. Ова папска служба за сузбијање „јереси“ звала се још и Римска инквизиција, како би се разликовала од Шпанске инквизиције која је основана 1478.b Та конгрегација кардинала, која је основана 1542, требало је да се „бави питањима јереси у целом хришћанству“, објашњава Адријано Проспери, ауторитет на том пољу. Од Инквизиција које су деловале током 16. века, само је Римска инквизиција још увек активна, иако под другим именом и с другачијим дужностима.

Записи Инквизиције били су сакупљани. С временом, од њих су настале тајне архиве Светог официја. Године 1559, архиве је опљачкао један део становника Рима, који су дигли буну како би „прославили“ смрт папе Павла IV, који је сматран за главног заступника Римске инквизиције. Године 1810, након што је освојио Рим, Наполеон I је пребацио архиве у Париз. И тада, а и приликом њиховог каснијег враћања папи, много материјала је било изгубљено или уништено.

Шта оне садрже?

Више од 4 300 докумената од којих се састоје те архиве заузимају две собе у близини Базилике светог Петра. Према кардиналу Јозефу Рацингеру — управнику ове ватиканске службе — ствари које те архиве садрже индиректно се односе на историјска питања, али „углавном су теолошке природе“.

Историчари се слажу с тим да се не може очекивати да ће архиве открити много тога. Професор Проспери објашњава да је записник са састанака Римске инквизиције тамо, али да недостају „изводи из предмета̂, акта и скоро сви судски записници. Већина њих је уништена између 1815. и 1817. у Паризу, по наређењу монсињора Марина Маринија, који је био послан из Рима да врати документе које је однео Наполеон“.

Ватикан је изучаваоцима омогућио приступ документима који су сакупљени пре смрти Лава XIII, у јулу 1903. Да би им био дозвољен приступ њима, истраживачи морају поднети препоруке верских или академских ауторитета.

Критицизам

Иако су вести о отварању архива поздрављене општим клицањем, чули су се и критички гласови. Размишљајући о томе зашто је дозвољен приступ само документима од пре 1903, католички теолог Ханс Кинг пита: „Може ли бити да је баш 1903. година она од које ствари постају занимљивије, пошто је те године папа Пије X, који је тада управо ступио на папски престо, започео антимодернистичку кампању, чије су жртве читаве групе теолога, и која је створила проблеме бискупима у Италији, Француској и Немачкој, отуђивши безбројне људе од цркве?“

За правног историчара Итала Мереуа, упркос томе што су јој променили име и отворили архиве, „посао који [Конгрегација за доктрину вере] обавља јесте посао старе Инквизиције, с њеним старим методама“, као што је недопуштање онима који су под истрагом да виде документе који се односе на њих.

’Ништа тајно што се неће сазнати‘

Генерално гледано, историчари не верују да ће доћи до било каквих сензационалних открића у „Архивама Инквизиције“. Па ипак, ништа није мање значајно то што Католичка црква осећа обавезу да положи рачуне пред јавним мњењем.

Међутим, Божје мишљење је далеко важније. Бог ће у право време донети свој суд у вези с религијом која је тврдила да је хришћанска али је вековима кршила Божје заповести и нарушавала дух Исусовог учења спроводећи опаке Инквизиције. У њима су безбројни невини људи били ужасно мучени и убијени, једноставно због тога што нису желели да прихвате доктрине или обичаје цркве (Матеј 26:52; Јован 14:15; Римљанима 14:12).

Без обзира колико дубоко изучаваоци анализирали ове архиве, те анализе ће увек остати непотпуне. С друге стране, „никакво створење није сакривено пред [Богом], него је све голо и откривено пред очима онога коме ми треба да одговарамо“ (Јеврејима 4:13). Због тога је Исус, када је указивао на религиозне вође које су му се противиле, могао рећи својим ученицима: „Не бојте их се дакле; јер нема ништа сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће сазнати“ (Матеј 10:26).

[Фуснота]

[Извори слика на 12. страни]

Палата Светог официја у Риму, у Италији

Цртежи: из књиге Bildersaal deutscher Geschichte