Да ли ће наше кишне шуме преживети?

ПОЧЕТКОМ овог века, путнички голуб из Северне Америке је изумро. То је вероватно најбројнија птица која је икад постојала. Орнитолози рачунају да је пре два века његова популација бројала између пет и десет милијарди птица!

Међутим, за сто година, на изглед неисцрпна залиха јефтиног птичјег меса нестала је у ономе што је описано као „најдраматичније ишчезавање [врсте] свих времена“. На споменику путујућем голубу у државном парку Вајалусинг, у Висконсину, у САД, стоји: „Ова врста је изумрла због људске грамзивости и непромишљености.“

Судбина путујућег голуба подсећа нас на то да су чак и изузетно плодна створења на планети рањива на човеков напад. Грамзивост и непромишљеност и даље су раширени. И данас није угрожена само једна врста, већ цео екосистем. Ако нестану кишне шуме, сви њихови становници — око половине врста ове планете — нестаће с њима. Научници кажу да би таква катаклизма била „највећа биолошка катастрофа коју је човек икада [изазвао]“.

Тачно је да имамо веће знање о околини него што смо имали пре једног века. Али тај увид није довољан да би се зауставио непопустљиви талас уништавања. „Уништавамо нешто што је од непроцењиве вредности“, јада се ботаничар Мануел Фидалго, „а није нам преостало још пуно времена. Бојим се да ће у року од неколико година једине преостале нетакнуте шуме бити оне које се налазе на планинским падинама које су неприступачне за дрвосече.“

Међу природњацима је узбуна јер је толико тешко да се кишне шуме обнове. Књига The Emerald Realm: Earth’s Precious Rain Forests реално описује пошумљавање као „спор и скуп... последњи преостали одговор на уништавање кишне шуме“. У најбољем случају, поновно сађење би вероватно укључило само неколицину врста тропског дрвећа, и било би потребно да се стално пази око младица како би се спречило да их прогута коров.

Да ли би шума икада могла да поврати свој некадашњи сјај зависило би од тога колико би се поново пошумљавала област близу нетакнуте кишне шуме. Само би велика близина омогућила да поново пошумљену област на крају настане десетине хиљада врста које сачињавају праву кишну шуму. Чак и тада, тај процес би трајао вековима. Неке области које су напуштене пре хиљаду година када је цивилизација Маја пропала још увек се нису потпуно обновиле.

„Нови интернационализам“?

Један научник на Смитсонијском институту, у Вашингтону, предложио је да се 10 одсто постојећих кишних шума остави по страни за потомство, да би се сачувало што је могуће више врста. Тренутно је заштићено око 8 одсто, али многи од тих резервата или националних паркова јесу паркови само на папиру, пошто нема ни средстава ни особља за њихову заштиту. Јасно је да се мора предузети нешто више.

Питер Равен, представник за очување кишних шума, објашњава: „Напори да се сачувају кишне шуме захтевају нови интернационализам, реализацију тога да људи из целог света поделе улогу у судбини планете. Морају се пронаћи начини да се ублаже сиромаштво и глад у свету. Биће потребно да се дође до нових договора између нација.“

Његове препоруке многима изгледају разумно. Потребно је глобално решење за очување кишних шума — као и за многе друге ситуације с којима се човечанство суочава. Проблем лежи у постизању „договора између нација“ пре него што дође до светске катастрофе и пре него што штета постане непоправљива. Као што Питер Равен сугерише, уништавање кишних шума је тесно повезано са другим упорним проблемима света у развоју, као што су глад и сиромаштво.

До сада, међународни напори да се нације усредсреде на такве проблеме наишли су на ограничен успех. Неки људи питају: да ли ће нације једног дана превазићи ускогрудне и противречне националне интересе зарад општег добра, или је потрага за „новим интернационализмом“ само сан?

Историја изгледа да не пружа основу за оптимизам. Међутим, често се прелази преко једног фактора — гледишта Створитеља кишне шуме. „Треба да нам буде на уму то да уништавамо део стварства“, истиче харвардски професор Едвард О. Вилсон, „и да тако све будуће генерације лишавамо онога што је нама било завештано.“

Да ли ће Створитељ земље дозволити да човечанство потпуно уништи његових руку дело? То би било непојмљиво.a Уместо тога, Библија прориче да ће Бог ’уништити оне који земљу уништавају‘ (Откривење 11:18). Како ће Бог спровести своје решење? Он обећава да ће успоставити једно Краљевство — наднационалну небеску владу — која ће решити све проблеме на земљи и ’која се неће никад уништити‘ (Данило 2:44).

Божје Краљевство не само што ће окончати човекову злоупотребу планете већ ће и надгледати обнављање природне лепоте ове планете. На крају ће цела планета постати један глобални парк, баш као што је наш Створитељ на почетку и намеравао (Постање 1:28; 2:15; Лука 23:42, 43). Сви људи ’биће научени од Господа‘, и учиће да воле и цене све његово стварство, укључујући и кишну шуму (Исаија 54:13).

Описујући то благословљено време, псалмиста је писао: „Нек покликују сва дрвета шумска, пред лицем Господњим! Јер иде, иде он да земљи суди; васељеној ће судити по правди а народима по истини својој“ (Псалам 96:12, 13).

На сву срећу, будућност кишне шуме не зависи од бриге — или грамзивости — човека. Библија нам пружа разлог да будемо уверени у то да ће лично Створитељ интервенисати како би спасао наше тропске шуме. У Божјем обећаном новом свету, будуће генерације ће видети ту дивоту од кишне шуме (Откривење 21:1-4).

[Фусноте]