Поглед у свет

Сиромаштво и околина

Упркос економском развоју, више од 1,3 милијарде људи широм света још увек преживљава с мање од два долара дневно. Сиромаштво, каже један извештај УН, не само што опстаје већ се и погоршава. Више од милијарду људи данас зарађује мање него пре 20, 30 или чак 40 година. Ово, опет, доприноси уништавању околине, пошто „сиромаштво захтева тренутно искориштавање природних ресурса, које пркоси било којим дугорочним напорима у очувању“, каже часопис UNESCO Sources. „Садашњим темпом, шуме на Карибима ће потпуно нестати за мање од 50 година... На нивоу држава ситуација је чак и гора: Филипинима преостаје 30 година до изумирања шума, Авганистану 16 година, а Либану 15 година.“

Опасност од очаја

„Научници... кажу да очај може оштетити срце исто колико и пушење 20 цигарета дневно“, извештава Лондонски The Times. „Једна четворогодишња студија близу 1 000 средовечних Финаца открила је да очај води до врло повећаног ризика од артериосклерозе, или отврдњавања артерија.“ Та студија је показала да стање ума особе може поприлично утицати на здравље. „Редовно откривамо да психолошко и емоционално стање игра улогу у здрављу“, рекла је др Сузан Еверсон, која је водила то истраживање. „Лекари морају схватити да безнађе негативно утиче и да доприноси терету болести. Људи морају разумети да када осећају безнађе и имају тај осећај очаја, требало би да покушају да потраже помоћ.“

Године у саобраћају

Становници већих градова у Италији проведу пуно времена путујући од куће до посла или школе, и назад. Колико много времена? Према Легамбијенте, једном Италијанском удружењу за заштиту околине, грађани Напуља сваког дана проведу 140 минута у превозу. Ако претпоставимо да је просечни животни век 74 године, становник Напуља ће изгубити 7,2 године живота заглављен у саобраћају. Римљанин који сваког дана проведе 135 минута путујући, изгубиће 6,9 година. Ситуација је скоро једнако тако лоша и у другим градовима. Људи у Болоњи ће изгубити 5,9 година, а они у Милану 5,3 године, извештавају новине La Repubblica.

Средњоисточно време

Промене времена се на Средњем истоку могу искомпликовати. Један пример је Иран, који већ годинама „подешава своје сатове три и по сата напред у односу на гриничко средње време, уместо на пун сат, како то чини већина земаља“, каже The New York Times. „Да бисте послушали, рецимо, билтен Светске службе Би-Би-Сија у 5 ујутро, морате упалити радио у 8:30 и дати све од себе да бисте занемарили звона Биг Бена која покушавају да вас убеде како ваш сат лаже.“ И док је у том региону обичај да се летње рачунање времена прекине задњег викенда у септембру, прошле године је Израел ту промену направио 13. септембра. Одређивање викенда такође је тешко. Већина земаља региона Персијског залива сматра четвртак и петак викендом. Међутим, у Египту и већини његових суседних земаља, викенд су петак и субота, док су то у Либану субота и недеља. „Путник који планира да стигне у Абу Даби, рецимо, у среду у подне, и затим да лети за Бејрут у петак увече, гарантује себи четвородневни викенд. Радохоличар само треба да планира путовање отприлике обрнутим редоследом“, примећује Times.

Страховања за француски

Париски дневник Le Figaro известио је да су представници из земаља где се говори француски недавно присуствовали једној тродневној конференцији која је одржана у Ханоју, у Вијетнаму, како би прославили „универзалност француског“. На француском говори више од 100 милиона људи. На свом врхунцу у 17. веку, француски је био језик међународне дипломатије. Те новине кажу: „У подељеној Европи, ратови и чарке су се завршавали мировним уговорима писаним на француском.“ Ипак, француски језик сада „тражи своје место у свету“. Пад употребе француског може се приписати успону енглеског, посебно као језика трговине. У покушају да се умањи ова неравнотежа, француски председник је охрабрио пропагирање француског језика на информационој аутостради. Међутим, један политичар је, изражавајући своју бојазан за будућност француског, рекао: „Употреба француског језика широм света не узбуђује јавно мњење, медије или политичаре. Ова незаинтересованост је вероватно чак и више приметна у Француској него у другим земљама.“

Настојање да се укине подмићивање

У Кини је хвејлу; у Кенији, киту кидонго. Мексико користи израз уна мордида; Русија, взјатка; а Средњи исток, бакшиш. У многим земљама, подмићивање је начин живота, а понекад је то и једини начин да се обави посао, да се набаве одређене ствари, или чак да се дође до правде. Међутим, недавно су 34 земље потписале један споразум у циљу укидања подмићивања у међународном пословању. Међу њих спада и 29 чланица Организације за економску сарадњу и развој, заједно са Аргентином, Бразилом, Бугарском, Чилеом и Словачком. Кораке против званичне корупције предузимају и главне финансијске организације у свету — Светска банка и Међународни монетарни фонд. Ти кораци су предузети након што је једно истраживање Светске банке показало да је 40 посто фирми у 69 земаља плаћало мито. Те две организације сада допуштају обустављање фондова земљама које игноришу корупцију.

Лудило за гусеницама

Гусенице мопан су већ дуго део исхране сиромашних људи у сеоским подручјима јужне Африке, где они од њих зависе као од извора протеина. Потомци царског мољца добили су име од дрвета мопан, којим се хране. У априлу и децембру, жене сакупљају те гусенице и, након што им изваде утробу, кувају их и затим их суше на сунцу. Њихова вредност у протеинима, масноћама, витаминима и калоријама боља је у поређењу с тим вредностима меса и рибе. Међутим, сада мопан гусенице постају популаран прехрамбени тренд у јужноафричким ресторанима. Тај тренд се такође проширио и на Европу и Сједињене Државе, и то је дигло на узбуну афричке сељане. Зашто? „Како потражња расте, јавља се забринутост око тога хоће ли те врсте преживети“, наводи лондонски The Times. „Мопан је већ нестао из великих подручја суседне Боцване и Зимбабвеа.“

Штета од пушења неповратна?

Штета на артеријама од пушења може бити трајна, каже једна недавна студија. У часопису The Journal of the American Medical Association, истраживачи су известили да и пушење цигарета и излагање индиректном диму могу неповратно оштетити артерије. Та студија је пратила 10 914 мушкараца и жена од 45 до 65 година старости. У ту групу су били укључени пушачи, бивши пушачи, непушачи који су редовно били изложени индиректном диму и непушачи који нису били редовно изложени индиректном диму. Истраживачи су користећи ултразвук измерили дебљину каротидне артерије на врату. Та мерења су поновљена три године касније.

Као што се и очекивало, редовни пушачи су имали знатно повећање отврдњавања артерија — 50 посто у случају особа које су, у просеку, 33 године свакодневно пушиле кутију цигарета. Те артерије бивших пушача су се још и сужавале, и то 25 посто брже него код непушача — код неких чак и 20 година након што су оставили пушење. Код непушача који су били изложени индиректном диму показало се 20 процената веће задебљање артерија него код оних који нису били томе изложени. Према тој студији, процењује се да се 30 000 до 60 000 смртних случајева сваке године само у Сједињеним Државама може приписати изложености индиректном диму.

Нема фејс-лифта

Након седам година рада на рестаурацији, Сфинга у Египту се коначно ослободила скела које су је окруживале. „За обнову Сфинге, између 1990. и 1997. било је употребљено сто хиљада каменова“, рекао је Ахмед ал-Хагар, директор старина за то подручје. Међутим, додао је да у педантни рад на рестаурацији није укључено оштећено лице „кречњачког колоса полулава получовека“.