„И ви можете престати — ми смо успели!“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЈАПАНА

Како прича каже, европски бродови који су пристајали уз обале Јапана другом половином 1500-их, довозили су посетиоце који су пушили дуван, а у очима Јапанаца они су изгледали као да „пале ватру у своме стомаку“. Ова зачуђеност је прерасла у радозналост, тако да се до 1880-их, навика пушења одомаћила у Јапану. Ко би рекао да ће се потомци тих зачуђених Јапанаца данас уврстити међу највеће кориснике дувана на свету?

„ЖЕЛЕЛИ смо да се осећамо као одрасли, да се упознамо са осећањима одраслих“ (Акио, Осаму и Јоко).

„Желела сам да смршам“ (Тсуја).

„Било је то из радозналости“ (Тошихиро).

„Нисмо мислили да ће дуван штетно деловати на нас“ (Рјохеј, Јуничи и Јасухико).

„Желела сам да неутралишем јутарњу мучнину током своје друге трудноће“ (Чиеко).

„Почео сам да пушим да бих савладао непријатне тренутке током пословних састанака“ (Татсухико).

То су били одговори када су једну групу људи одавде питали зашто су почели да пуше. Таква објашњења сасвим су разумљива с обзиром на чињеницу да неки називају Јапан рајем за пушаче. Пажње је вредно да су сви горе наведени престали с навиком пушења. Ово је заиста подвиг када осмотрите какву препреку представља њихова околина. Да ли се питате како им је то пошло за руком? Најпре, осмотримо колико је данас раширена употреба дувана у Јапану.

Дуванска сцена

У поређењу са само 28 посто Американаца старијих од 15 година, око 56 посто одраслих Јапанаца јесу пушачи. У Јапану од 34 000 000 пушача 22 посто су жене, од којих су многе младе. Пример одраслих и лукаво рекламирање у великој су мери допринели наглом порасту броја младих пушача. Рекламирање цигарета на радију и телевизији, које су у САД још пре две деценије биле забрањене, сада су такође забрањене и у Јапану.

Штавише, помоћу многих аутомата, у Јапану су цигарете приступачне на сваком ћошку. Када се већ једном кутија нађе у рукама, мало њих обраћа пажњу на прилично слабу и површну поруку која се налази на њој. На етикети може једноставно да пише: „Немојте пушити превише, то може да вам нашкоди.“ Осим тога, уљуљкујући их у лажни осећај сигурности, Јапанце такође подстиче на пушење и чињеница да преовладава непознавање великих опасности од дувана као и лош пример бројних истакнутих људи.

Није ни чудо што борци против пушења осуђују немарност Јапана да енергичније одвраћа своје грађане од употребе дувана. Међутим, педагози почињу да увиђају важност упозоравања људи да пушење прети њиховом здрављу и животу. Да, јапански пушачи имају исте симптоме који погађају пушаче било где другде — мучнину, отежано дисање, стални кашаљ, болове у стомаку, губитак апетита, осетљивост на прехладу, и можда временом, превремену смрт услед рака плућа, срчаних обољења или неких других проблема.

Пошто је 1. априла 1985, дуванска индустрија Јапана била приватизована, дошао је крај деценијама дугом владином монополу. Па ипак, ова индустрија још увек ужива блиске односе с владом што спречава било какве озбиљне напоре да се људи одврате од пушења. То објашњава зашто антидуванске групе сматрају данас Јапан рајем за пушаче. Објашњава такође и зашто The Daily Yomiuri извештава да лекари оплакују чињеницу да је Јапан „друштво које подстиче на пушење“.

Да бисте видели како су неки успели да престану с пушењем погледајте оквир „Како смо престали“.

Како можете престати?

Савет бивших љубитеља дувана, попут споменутих у овом оквиру, своди се на следеће: имајте јасан мотив да престанете. Љубав према Богу и жеља да му се угоди најбољи је мотив. Љубав према ближњем је још један добар мотив. Поставите себи циљ и придржавајте га се. Обзнаните и другима да престајете — реците својим пријатељима и затражите помоћ ваших чланова породице. Престаните одједном, ако је то могуће. Учините све што можете да не будете у средини где се пуши.

Ако проучавате Библију, дружите се у већој мери с Јеховиним сведоцима. Ако сте с њима, ускоро ће вам нестати жеља за пушењем. С друге стране, ако си Јеховин сведок и проучаваш Библију с пушачем, немој дићи руке од њега. Помози му да заволи Јехову више од ове лоше навике.

[Оквир/слике на странама 16, 17]

„Како смо престали“

Миеко: „Када сам започела да проучавам Библију с Јеховиним сведоцима, била сам убеђена да нећу моћи да прекинем с пушењем. Мој мотив за проучавање био је да барем моја деца сазнају за овај пут живота. Али ускоро сам схватила да родитељ мора бити пример, тако да сам почела усрдно молити Јехову за помоћ. Био је потребан напор да урадим оно за шта сам се молила, и неко време сам се осећала бедно. Али нећу никада заборавити леп осећај чисте савести који ме је обузео када сам се ослободила овог прљавог порока.“

Масајуки: „Након што сам био пушач који пуши три кутије дневно и након многих покушаја и заблуда, коначно сам угасио своју последњу цигарету и дувану рекао збогом. Моја породица, остали Сведоци и Јехова Бог помогли су ми да престанем. У банци где сам радио нико није поверовао да сам престао. Дао сам предлог, да као чин љубазности према нашим муштеријама, службеници у главном банкарском подручју не пуше у радно време. Мој предлог је био усвојен иако су 80 посто радника били пушачи. Ова пракса је сада проширена на 260 филијала наше банке.“

Осаму: „Када сам сазнао истину из Божје Речи, Библије, знао сам да морам престати с пушењем. Требало ми је скоро годину дана. Чак и након што сам престао, морао сам још шест месеци да се борим са жељом да пушим. Дубоко у срцу, знао сам да морам пожелети да престанем.“

Тошихиро: „Толико ме је дубоко импресионирала Исусова откупна жртва да сам осетио потребу да ја жртвујем барем пушење.“

Јасухико: „Одлука да слушам Јехову Бога и да престанем с пушењем спасла ми је живот. Једнога дана, у просторији где сам радила испаравао је из једне пукотине пропан гас. Наравно, да сам запалила цигарету, сигурно би дошло до експлозије. Али пошто сам неколико дана пре тога престала с пушењем, сада сам ту и причам вам о томе.“

Акио: „Када сам с времена на време осећао мучнину, сумњао сам да ми пушење шкоди. Али нисам престајао. Праве чињеничне информације о опасности од пушења добио сам од своје жене, која је већ постала Јеховин сведок. Ускоро сам почео да проучавам Библију, и сазнао из часописа Куле стражаре да пушење шкоди не само пушачу већ и његовој породици. Одмах сам престао!“

Рјохеј: „Моја жена је имала обичај да ми купује цигарете — и то 20 пакли одједном. Али након проучавања Библије с Јеховиним сведоцима, одбијала је да купује нешто за шта је знала да би ми шкодило. Због тога сам отворио сопствену дуванску радњу. Пушио сам три и по кутије дневно. Онда сам почео да проучавам Библију са Сведоцима. Ускоро сам пожелео да постанем делотворан говорник о библијским темама. Стога, престао сам да пушим како бих се квалификовао за то образовање у Теократској школи службе.“

Јуничи: „Моја ћеркица која је Сведок, била је забринута за мој живот. Натерала ме да обећам да ћу престати с пушењем, па сам тако и учинио.“

Тсуја: „Када сам први пут посетио Дворану Краљевства, чим сам ушао затражио сам пепељару и шибице. На моје изненађење, рекли су ми да се ту не пуши. Знао сам да морам престати с пушењем. Осам бедних дана у болници уверило ме да никада више не пожелим да проживим агонију симптома кризе.“

Јоко: „Простудирала сам ту тему у часописима и осталим публикацијама Јеховиних сведока, и осмотрила како је Исус одбио да узме опојно средство које су му дали када је требало да буде прибијен на мученички стуб. Молила сам се Јехови Богу, говорећи му да желим да постанем чист хвалилац његовог имена. Након тога, више никада нисам пушила. Када су људи око мене пушили, приближавала бих им се са жељом да удахнем дим, али брзо сам престала с тим јер нисам желела да жеља за пушењем поново избије на површину.“

Сви ови бивши пушачи одлучни су да никада више не пуше. Да ли сте и ви пушач који жели да престане са овом навиком?

Миеко

Осаму

Јасухико

Акио и његова супруга Сачико

Јуничи са својом ћерком Мери

Јоко