Истаћи главне мисли

ЕФИКАСАН читач гледа иза појединачне реченице, па чак и иза одломка у коме се налази та реченица. Када чита, он има на уму главне мисли из целог материјала који презентује. Од тога зависи шта ће истаћи.

Уколико не поступи тако, у излагању неће бити истакнутих тачака. Ништа се неће јасно истицати у односу на остало. Када се презентација заврши, слушаоци неће моћи да се сете ничега што би било важно.

Када се добро пази да се истакну главне мисли, тиме се често може побољшати читање неког извештаја из Библије. Такво истицање може пружити додатни смисао читању одломака на кућном библијском студију или на скупштинском састанку. И то је посебно важно кад се држи говор на основу манускрипта, што се понекад ради на нашим конгресима.

Како то урадити. У школи ћеш можда добити задатак да прочиташ један део из Библије. Шта треба истаћи? Ако постоји нека основна мисао или неки важан догађај који се обрађује у материјалу који ћеш читати, било би на месту да се та мисао или тај догађај некако истакну.

Било да је део који треба да читаш у облику поезије или прозе, пословица или приповести, твојим слушаоцима ће користити ако то лепо прочиташ (2. Тим. 3:16, 17). Због тога мораш узети у обзир и одломке које ћеш читати, а и своје слушаоце.

Ако треба да читаш наглас из неке публикације на библијском студију или на скупштинском састанку, које су главне мисли које треба да истакнеш? Главне мисли су одговори на штампана студијска питања. Такође истакни и мисли које су повезане с поднасловом испод кога се налази тај материјал.

Није препоручљиво да практикујеш да говоре пред скупштином држиш из манускрипта. Међутим, понекад се обезбеде манускрипти за извесна конгресна предавања тако да се исте мисли на исти начин презентују на свим конгресима. Да би у таквом манускрипту истакао главне мисли, говорник најпре мора пажљиво да анализира тај материјал. Које су главне тачке? Требало би да зна како да их препозна. Главне тачке нису само мисли које он сматра занимљивима. То су кључне мисли око којих је сам материјал грађен. Понекад се сажетом изјавом о некој главној мисли у манускрипту уводи нека прича или след резоновања. Чешће је случај да се снажна изјава наведе након што се дају докази који подупиру ту изјаву. Кад препозна те кључне тачке, говорник треба да их обележи на свом манускрипту. Обично их има само неколико, можда највише четири или пет. Затим треба да вежба читање тако да слушаоци могу лако уочити те тачке. То су врхунске тачке говора. Ако се материјал изнесе с исправним истицањем, већа је вероватноћа да ће присутни упамтити те главне мисли. То треба да буде говорников циљ.

Постоје разни начини на које говорник може истаћи главне мисли како би помогао слушаоцима да препознају важне тачке. Може говорити с више одушевљења, променом темпа, с дубоким осећањима или одговарајућим гестовима, да споменемо само неке начине.