Шта је назовихришћанство посејало у Африци

ГОДИНЕ 1867, Шарл Лавижри (Charles Lavigerie), француски католик, дошао је у Африку као новопостављени надбискуп града Алжира. „Бог је изабрао Француску“, рекао је, „да од Алжира начини колевку велике и хришћанске нације.“

Лавижријев сан проширио се изван Алжира. У ствари, он је послао мисионаре преко пустиње с циљем „уједињења Централне и Северне Африке у заједнички живот хришћанства“.

У међувремену, у западним, јужним и источним деловима тог континента, протестантски мисионари су већ били на делу. Они су пркосили многим тешкоћама, као што су повратни напади маларије, са својим симптомима дрхтавице, знојења и делиријума. Брзо ослабљени тропским болестима, многи су умрли убрзо након доласка. Али, други су наставили да долазе. „Свако ко путује у Африку“, рекао је Адле Стивенсон (Adlai Stevenson), „непрестано се подсећа на јунаштво мисионара... Они су се борили са жутом грозницом, дизентеријом, паразитозама и... видео сам... њихове надгробне споменике — широм целе Африке“.

Мисионарски плод

Како су мисионари продирали кроз Африку, установили су да је већина племена̂ била неписмена. „Од приближно осам стотина [афричких] језика“, објашњава Рам Десај (Ram Desai) у својој књизи Christianity in Africa as Seen by Africans, „пре доласка мисионара само су четири била у писаном облику.“ Зато су мисионари измислили начин писања тих неписаних језика. Затим су написали уџбенике и дали се на поучавање народа у читању. У ту сврху су изградили школе по целој Африци.

Мисионари су изградили и болнице. „Не постоји ниједна друга активност која се може упоредити са њиховом историјом хуманитарног рада“, признаје Рам Десај. Осим медицинске бриге, Африканци су тежили за материјалним добрима Европе. Неки мисионари су отворили трговачка складишта, јер су веровали да ће то привући обраћенике. На пример, Мисија Базел из Швајцарске је у Гани основала трговачку компанију. Они су открили да тамо добро успева какао, тако да је Гана данас трећи произвођач какаоа у свету.

Изванредно достигнуће мисионара назовихришћанства било је њихово превођење Библије. Међутим, ширење поруке Библије носи са собом даљњу озбиљну одговорност. Хришћански апостол Павле је то показао кад је рекао: „Ти... другога учиш, сам себе не учиш! Ти који проповедаш да се не краде, ти крадеш.“ Библија упозорава да они који поучавају хришћанство морају и сами живети по изврсним начелима постављеним у Божјој речи (Римљанима 2:21, 22, 24).

Како је са мисијом назовихришћанства у Африци? Да ли је она исказала част Богу Библије, или је погрешно тумачила хришћанска учења?