Давање — да ли се очекује?

МОЖДА ти је добро познато да је давање поклона често прописано обичајем. У већини култура постоје прилике када се очекују поклони. Такви поклони могу представљати знак поштовања или израз љубави. Многе од њих прималац никада не користи; други помажу да се испуне праве потребе и јако се цене.

Када се у Данској роди беба, пријатељи и рођаци отићи ће у посету и однети поклоне за које се надају да ће бити корисни за одојче. У другим земљама пријатељи могу имати забаву на којој се дају такви поклони у очекивању рођења.

Прилике када се очекују поклони, у многим случајевима, јесу годишњи догађаји. Иако се такве прославе нису практиковале међу раним хришћанима, оне су постале веома популарне међу већином оних који изјављују да су хришћани а исто тако и међу нехришћанима. Како деца одрастају обичај давања рођенданских поклона можда нестаје у другим културама, али тај обичај међу Грцима прописан је другачије. У Грчкој се много пажње посвећује рођенданима. Они такође дају поклоне некој особи на њен „имендан“. Шта је то? Па, религиозни обичај везује различитог „свеца“ за сваки дан у години, а многи људи су добили име по „свецима“. Кад дође дан тог „свеца“, они који носе то име добијају поклоне.

Поред рођенданских прослава за своју децу, Корејци имају национални празник познат као Дан деце. То је време кад има породичних излета и кад се деци дају поклони без обзира када је датум њиховог рођења. Корејци такође имају и Дан родитеља, када деца дају поклоне својим родитељима, и Дан учитеља, када ученици исказују част својим учитељима и дају им поклоне. Према корејском обичају, када особа напуни 60 година, одржава се велика забава. Породица и пријатељи придружују се изражавању жеља за дуговечност и срећу, а поклони се дају ономе ко је достигао тај тренутак у животу.

Венчање је друга прилика када популарни обичај можда захтева поклоне. Кад се неки пар у Кенији венча, очекује се да младожењина породица дарује младину породицу. Гости такође доносе поклоне. Ако млада и младожења следе прописе обичаја, они ће седети на подијуму док гости износе своје поклоне. Док се свако представља, објавиће се да је „тај и тај донео поклон овом пару“. Многи дароваоци били би јако незадовољни ако не би добили такво признање.

Међу Либанцима, кад се неко венча, пријатељи и суседи, чак и људи који не познају добро пар, данима након тога долазе с поклонима. Они су од детињства поучавани да је давање поклона одговорност, као плаћање дуга. „Ако то не урадиш, не осећаш се добро“, рекао је један Либанац. „То је традиција.“

Међутим, од свих прилика кад се очекује давање, у многим земљама Божић је најистакнутији. Зар није тако и тамо где ти живиш? Још 1990, процењено је да Американци годишње потроше више од 40 милијарди америчких долара на божићне поклоне. С великим жаром овај празник такође славе и будисти и шинтоисти у Јапану, а различити облици ове прославе сусрећу се у Европи, Јужној Америци и деловима Африке.

Божић је период када људи очекују да су срећни, али многи нису. А не мало њих налази да помамно куповање поклона и брига за плаћање натоварених рачуна засењује било које тренутке задовољства које доживљавају.

Ипак, Библија каже да је срећа у давању. Заиста јесте, у зависности од тога у ком се духу даје (Дела апостолска 20:35).