Црква се исповеда
„Папа предаје Цркву на суд.“ „Инквизиција и антисемитизам — црква припрема своју меа кулпу.“a „Меа кулпа за холокауст.“ „Методисти се извињавају Индијанцима далеког Запада.“
ЈЕСИ ли читао наслове попут ових? Изгледа да цркве све учесталије прихватају кривицу и извињавају се за оно што су вековима чиниле. Медији непрестано истичу папине нове меа кулпе.
Кад папа тражи опрост
Између 1980. и 1996, Јован Павле II је ’признао историјске грешке Цркве односно тражио опрост‘ барем 94 пута, каже ватикански коментатор Луиђи Акатоли у својој књизи Quando il papa chiede perdono (Кад папа тражи опрост). Према Акатолију, „у Католичкој цркви, само папа с правом може изјавити меа кулпу“. А он је то и учинио, указујући на најконтроверзније странице католичке историје — крсташке ратове, друге ратове, подржавање диктатуре, поделе у цркви, антисемитизам, инквизиције, мафију и расизам. У једном меморандуму који је 1994. године послат кардиналима (за који се сматра да је један од најважнијих докумената понтификата), Јован Павле II је предложио „опште и миленијумско исповедање грехова“.
Неколико прелата је следило папин пример. Децембра 1994, италијанске новине Il Giornale су известиле: „Многи амерички бискупи појављивали су се на телевизији и јавно тражили опроштај.“ Опроштај за шта? За потцењивање проблема педофилних свештеника, на штету многих младих жртава. Јануара 1995, новине La Repubblica известиле су о „гесту без преседана у историји савременог католицизма“ — било је речи о проблему везаном за ћутање папе Пија XII у вези с холокаустом. Јануара 1995, исте новине су известиле да је немачки епископат тражио опроштај за „многе грешке“ римокатолика који су подржали нацистичка злодела. Разне протестантске цркве, такође су се подвргле самокритици.
Зашто?
Библија нас подстиче да када погрешимо тражимо опроштај, те када се цркве подвргну самокритици многи томе аплаудирају (Јаков 5:16). Али зашто то цркве раде? Како то треба да утиче на наш став према њима?
[Фуснота]
a Латински израз за „мој грех“, део католичке молитве (Confiteor или „признајем“), за време које верник понавља овај израз.