Прави мир — из ког извора?

„[Јехова] до краја земље ратове прекиде“ (ПСАЛАМ 46:10).

1. Које величанствено обећање о миру налазимо у Исаијином пророчанству?

„ДЕЛО правде мир ће бити и плод правде покој и безбедност вечна. У стану ће мира мој народ седети у становима безбедним, и заклонима тихим“ (Исаија 32:17, 18). Какво дивно обећање! То је обећање о правом миру који је остварио Бог.

2, 3. Опиши прави мир.

² Па ипак, шта је прави мир? Да ли је то напросто одсутност рата? Или је то чисто неко раздобље током ког се народи припремају за следећи рат? Да ли је прави мир само сан? То су питања на која су нам потребни поуздани одговори. Прво, прави мир је много више од неког сна. Божји обећани мир сеже далеко изнад било чега што овај свет може да замисли (Исаија 64:4). То није мир на неколико година или неколико деценија. Он траје заувек! И то није мир само за неку повлашћену неколицину — он обухвата небо и земљу, анђеле и људе. Он се проширује на људе из свих нација, етничких група, језика и боја коже. Он не зна за границе, баријере, неуспехе (Псалам 72:7, 8; Исаија 48:18).

³ Прави мир значи мир сваког дана. То значи да се сваког јутра будиш без помисли о рату, без бриге за своју будућност, будућност своје деце или чак будућност своје унучади. То значи потпуни душевни мир (Колошанима 3:15). Значи да нема више криминала, нема више насиља, нема више разорених породица, нема више бескућника, нема више људи који гладују или се смрзавају, и нема више очаја и фрустрације. И још боље од тога, Божји мир значи свет без болести, бола, жалости или смрти (Откривење 21:4). Какву величанствену наду имамо да ћемо се заувек радовати правом миру! Зар то нису мир и срећа за којима сви чезнемо? Зар то није мир за који треба да се молимо и за који треба да радимо?

Пропали напори човечанства

4. Које су напоре за мир уложиле нације, и с каквим резултатом?

⁴ Људи и нације већ вековима говоре о миру, дебатују о миру, потписују стотине мировних уговора. И какав је резултат? У задњих 80 година, практично није било часа кад нека нација или група није била у рату. Сасвим је јасно да човечанству измиче мир. Стога се поставља питање: ’Зашто су пропали сви човекови напори да успостави међународни мир, и зашто је човек неспособан да оствари прави мир који ће трајати?‘

5. Зашто су мировни напори човечанства стално пропадали?

⁵ Темељни одговор је да се човечанство није обратило исправном извору за прави мир. Под утицајем Сотоне Ђавола, људи стварају организације које постају жртве властитих слабости и мана — своје похлепе и амбиције, своје жудње за влашћу и истицањем. Они иду на институције високог образовања и успоставили су фондације и истраживачке центре, у којима су само измислили још више средстава за тлачење и уништавање. Каквом су извору људи усмерени? Где гледају?

6, 7. (а) Какав је досије стекло Друштво народа? (б) Какав је досије Уједињених нација?

⁶ Давне 1919. нације су своје поуздање положиле у Друштво народа да успостави трајни мир. Та нада се разбила када је 1935. Мусолини извршио инвазију на Етиопију, и када је 1936. почео грађански рат у Шпанији. Друштво је пало у заборав избијањем Другог светског рата 1939. Тобожњи мир није трајао ни 20 година.

⁷ А шта је са Уједињеним нацијама? Да ли су оне пружиле икакву стварну наду за трајни мир широм планете? Тешко. Од њиховог оснивања 1945. вођено је преко 150 ратова и оружаних сукоба! Није чудо што је Гвин Дијер, канадски изучавалац рата и његовог порекла, описао УН као „једно удружење ловокрадица који су постали чувари ловишта, а не скуп светаца“, и „у великој мери немоћна причаоница“. (Упореди с Јеремијом 6:14; 8:15.)

8. Шта нације раде упркос томе што говоре о миру (Исаија 59:8)?

⁸ Упркос томе што говоре о миру, нације и даље измишљају и производе оружје. Земље које су покровитељи мировних конференција често су баш оне које предводе у производњи оружја. Моћни комерцијални интереси у овим земљама унапређују производњу смртоносног оружја, укључујући и ђаволске нагазне мине које сваке године убију или осакате око 26 000 одраслих цивила и деце. Похлепа и корупција су мотивационе силе. Подмићивања и подмазивања су саставни део међународне трговине оружјем. Неки политичари су се обогатили на тај начин.

9, 10. Шта су светски стручњаци приметили у погледу ратова и људских настојања?

⁹ У децембру 1995, пољски физичар и добитник Нобелове награде за мир, Јозеф Ротблат, позвао је нације да окончају трку у наоружању. Он је рекао: „Једини начин да се спречи [нова трка у наоружању] јесте да се потпуно укине рат.“ Шта мислиш да ли је вероватно да ће се то десити? Од 1928. па надаље, 62 нације су одобриле Бријан-Келогов пакт којим су се одрекле рата као начина за решавање несугласица. Други светски рат је јасно показао да тај пакт није био вредан папира на коме је био написан.

¹⁰ Без поговора, рат је сталан камен спотицања на путу човечанства кроз историју. Као што је Гвин Дијер написао, „рат је централна институција у људској цивилизацији, и траје тачно колико и цивилизација“. Да, практично свака цивилизација и свако царство имали су своје обожаване ратне хероје, своје редовне војске, своје чувене битке, своје неприкосновене војне академије и своје залихе оружја. Међутим, наш век је обележен ратом више него било који други век, и по разорности и по броју жртава.

11. Који су основни фактор превиделе светске вође у свом трагању за миром?

¹¹ Очигледно је да су светске вође занемариле темељну мудрост из Јеремије 10:23: „Знам Господе! Пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим.“ Уз игнорисање Бога не може бити правог мира. Да ли онда све ово значи да је рат неизбежан у цивилизованом друштву? Да ли то значи да је мир — прави мир — неостварив сан?

Схватити суштински узрок

12, 13. (а) Шта Библија открива у вези са основним, невидљивим узроком рата? (б) Како је Сотона одвратио пажњу човечанства од правог решења за светске проблеме?

¹² Да бисмо одговорили на ова питања, треба да разумемо узроке рата. Библија јасно изјављује да је бунтовни анђео Сотона првобитни „крвник“ и „лажа“ и да је „сав свет под влашћу лукавога“ (Јован 8:44; 1. Јованова 5:19). Шта он ради да би унапредио своје планове? У 2. Коринћанима 4:3, 4 читамо: „Ако ли је пак још покривено и наше јеванђеље, покривено је за оне који пропадају; за невернике којима је бог овога света ослепио разум, да не виде сјај светлости јеванђеља славе Христа, који је лик Бога невидљивога.“ Сотона чини све што је могуће да би пажњу човечанства одвратио од Божјег Краљевства као решења за светске проблеме. Он заслепљује и одвраћа људе раздорним друштвеним, политичким и религиозним питањима, тако да то изгледа важније од Божјег владања. Један типичан случај је скорашњи светски талас национализма.

¹³ Сотона Ђаво унапређује национализам и трибализам, веровање у супериорност једне нације, расе или племена над другим. Дубоко укорењена мржња која је вековима потискивана оживљује као гориво за још више ратова и сукоба. Федерико Мејџор, генерални директор Унеска, упозорио је на ту тенденцију: „Чак и тамо где је толеранција била свакодневна ствар, промена према ксенофобији постаје све очигледнија и све се чешће чују шовинистичке или расистичке изјаве које су изгледале као ствар прошлости.“ И какве су последице? Језиви масакри у бившој Југославији и племенско крвопролиће у Руанди јесу само два таква догађаја која су се нашла у новинским насловима.

14. Како Откривење 6:4 осликава рат и његове последице у наше време?

¹⁴ Библија је прорекла да ће у време краја овог система, коњ пламене боје, који симболише рат, галопирати по целој земљи. У Откривењу 6:4 читамо: „И изиђе други коњ, риђ. Онај који је јахао на њему доби власт да дигне мир са земље, да се кољу људи међу собом, и даде му се мач велики.“ Од 1914. видимо како тај симболични јахач ’диже мир‘, а нације се и даље боре и воде рат.

15, 16. (а) Каква је улога религије у ратовима и убијањима? (б) Како Јехова гледа на оно што раде религије?

¹⁵ Оно што се не сме превидети јесте улога религије у тим ратовима и убијањима. Крвава историја човечанства у великој мери може да се припише заводљивом утицају криве религије. Католички теолог, Ханс Кинг, написао је: „Нема спора да су [религије] у негативном, деструктивном смислу давале и даље дају огроман допринос. Оне треба да буду позване на одговорност за толико борби, крвавих сукоба, у ствари ’верских ратова‘;... а то се исто односи и на два светска рата.“

¹⁶ Како Јехова Бог гледа на улогу криве религије у убијањима и у ратовима? Божја оптужба криве религије, записана у Откривењу 18:5, гласи: „Греси њезини допреше до неба, и Бог се опомену безакоња њена.“ Саучесништво криве религије с политичким владарима света довело је до толике кривице за крв, до толике масе нагомиланих греха, да Бог то никако не може да игнорише. Он ће ускоро у потпуности уклонити овај камен спотицања на путу ка правом миру (Откривење 18:21).

Пут ка миру

17, 18. (а) Зашто веровање да је вечни мир могућ није само нереалан сан? (б) Шта је Јехова већ учинио да засигура да ће прави мир доћи?

¹⁷ Ако људи, преко заступништва као што су Уједињене нације, не могу да остваре прави и трајни мир, из ког ће извора прави мир доћи, и како? Да ли је веровање да је вечни мир могућ само нереалан сан? Није сан ако се обратимо исправном извору мира. А ко је то? Псалам 46:10 одговара када нам каже да Јехова „до краја земље ратове прекиде, те лук преби и копље саломи и огњем кола бојна сажеже“. А Јехова је већ започео тај процес окончања ратова и успоставе правог мира. Како? Тако што је 1914. поставио Христа Исуса на његов правоваљани престо у Краљевству, и тако што подупире највећу образовну акцију за мир у историји човечанства. Пророчанске речи из Исаије 54:13 (ДК) уверавају нас: „Синови ће твоји сви бити научени од Господа, и обилан мир имаће синови твоји.“

¹⁸ Ово пророчанство илуструје начело узрока и последице — то јест, да свака последица има свој узрок. У овом случају, Јеховино поучавање — узрок — претвара ратоборне људе у мирољубиве људе који су у миру с Богом. Последица је промена срца која људе чини љубитељима мира. То поучавање које мења срца и мисли људи већ данас се шири по целом свету док милиони следе пример ’Кнеза мира‘, Исуса Христа (Исаија 9:6).

19. Шта је Исус научавао о правом миру?

¹⁹ А шта је Исус научавао о правом миру? Он није говорио само о миру међу нацијама већ и о миру међу људима у њиховим односима, и о унутрашњем миру који је резултат добре савести. У Јовану 14:27 читамо Исусове речи упућене његовим следбеницима: „Мир вам остављам, мир свој дајем вама. Не дајем вам га као што га свет даје, да се не збуни срце ваше, и да се не боји.“ Колико се Исусов мир разликовао од мира света?

20. Посредством чега ће Исус донети прави мир?

²⁰ Пре свега, Исусов мир је био тесно повезан с његовом поруком о Краљевству. Он је знао да ће праведна небеска влада, састављена од Исуса и 144 000 сувладара, докрајчити ратове и ратне хушкаче (Откривење 14:1, 3). Знао је да ће она остварити спокојно рајско стање које је понудио злочинцу који је умро поред њега. Исус му није понудио место у небеском Краљевству, већ је рекао: „У истину ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају“ (Лука 23:43).

21, 22. (а) Коју дивну наду која подржава обухвата прави мир? (б) Шта ми морамо радити да бисмо доживели те благослове?

²¹ Исто тако, Исус је знао да ће његово Краљевство донети утеху свим ожалошћенима који исказују веру у њега. Његов мир обухвата и дивну наду у ускрсење која подржава. Присети се његових охрабрујућих речи које се налазе у Јовану 5:28, 29: „Не чудите се овоме јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божјега и излазиће из њих. И изићи ће који су чинили добро у ускрсење живота, а који су чинили зло у ускрсење суђења.“

²² Да ли жељно ишчекујеш то време? Да ли ти је смрт однела вољене? Да ли чезнеш да их опет видиш? Онда прихвати мир који нуди Исус. Имај веру попут Марте, Лазареве сестре, која је рекла Исусу: „Знам да ће ускрснути о ускрсењу, у последњи дан.“ Али запази Исусов окрепљујући одговор упућен Марти: „Ја сам ускрсење и живот; ко верује у мене, ако и умре живеће. И сваки који живи и верује у мене неће никад умрети. Верујеш ли ти то?“ (Јован 11:24-26).

23. Зашто је тачно спознање Божје Речи преко потребно у постизању правог мира?

²³ И ти можеш веровати у то обећање и имати корист од њега. Како? Тако што стичеш тачно спознање Божје Речи. Запази како је апостол Павле нагласио важност тачног спознања: „Ми... не престајемо молити се Богу за вас и искати да се испуните познањем воље његове у свакој мудрости и разуму духовноме, да живите пристојно Богу на свако угађање, и у сваком добром делу да будете плодни, и да растете у познању Бога“ (Колошанима 1:9, 10). То тачно спознање ће те уверити да је Јехова Бог извор правог мира. Оно ће ти такође рећи шта сада мораш да радиш да би могао да се придружиш псалмисти речима: „Ја ћу мирно лежати и мирно ћу заспати, јер ми ти, Господе, спокоја у моме дому чиниш“ (Псалам 4:9).

Можеш ли објаснити?

◻ Зашто су мировни напори човечанства стално пропадали?

◻ Шта је суштински узрок рата?

◻ Зашто трајан мир није нереалан сан?

◻ Шта је извор правог мира?

[Слика на 8. страни]

Прави мир није сан. То је Божје обећање

[Слика на 10. страни]

Од 1914. симболични јахач на коњу пламене боје узима мир са земље

[Слика на 11. страни]

Могу ли религија и УН донети мир?

[Извор]

UN Photo