Имај дух самопожртвованости!

РОЛФa је био цењени службеник. Када је одлучио да ради скраћено радно време да би могао да прошири своје учешће у хришћанској служби, његов послодавац је спремно сарађивао. Зато се Ролф годинама могао радовати пионирској служби. Међутим, једног дана се ситуација на послу променила. Ролф је био тако способан у свом послу да му је понуђен положај тржишног менеџера фирме. Тај посао је укључивао примамљиву плату и добре изгледе за даљње напредовање. Међутим, скраћено радно време више не би било могуће.

Ролф је имао жену и двоје деце коју је морао издржавати, а додатни новац добро би им дошао. Ипак, одбио је понуду и тражио је други посао који би му омогућио да удовољи својим духовним и финансијским обавезама. Ролфов послодавац је био изненађен том одлуком. Схвативши да би чак понуда веће плате била узалудна, његов послодавац је дошао до закључка: „Видим да не могу да конкуришем вашем уверењу.“

Да, Ролф је имао уверење. Али, имао је и једно друго својство — дух самопожртвованости. Такав дух је редак у данашњем свету који угађа самом себи. Али, он може водити до корисног и задовољавајућег начина живота. Шта је дух самопожртвованости? Шта повлачи за собом? И шта ми морамо да радимо да бисмо га задржали?

Библијски захтев

Жртвовати се значи одустати од нечег или одрећи се нечег драгоценог. Жртве су биле део чистог обожавања од кад је први верни сведок, Абел, принео „од првина стада свога“ као жртву Богу (Постање 4:4). Мужеви вере, као што су Ноје и Јаков, опонашали су тај пример (Постање 8:20; 31:54). Животињске жртве су биле такође важно обележје Мојсијевог закона (Левитик 1:2-4). Међутим, тај Закон је опомињао обожаваоце да приносе најбоље што имају. Није им било дозвољено да принесу као жртву животињу с маном (Левитик 22:19, 20; Деутероном 15:21). Када су отпаднички Израелци кршили тај закон, Бог их је укорио рекавши: „Кад на жртву слепу животињу приносите, није ли то зло? Када хрому или болесну животињу приносите, није ли зло? Принеси је намеснику своме! Хоће ли те лепо он примити, хоће л’ лепо на те погледати? Могу ли они [приноси] да су ми из ваших руку угодни?“ (Малахија 1:8, 13).

Начело жртвовања било је пренесено у хришћанско обожавање. Међутим, откад је Христ платио пуну откупну цену, животињске жртве више нису прихватљиве Богу. Које прихватљиве ствари могу дакле хришћани жртвовати? Павле је у Римљанима 12:1 писао: „Преклињем вас стога, браћо, самилостима Божјим, да принесете своја тела као жртву живу, свету, прихватљиву Богу, свету службу уз снагу свог разума“ (NW). Каква задивљујућа промена! Уместо да жртвују мртва животињска тела, хришћани треба да учине себе живом жртвом — своју снагу, посед и способности. Као и у Израелу, Јехова неће прихватити ’хроме‘ жртве, или оне које су принесене с пола срца. Он захтева да му његови обожаваоци дају најбоље што имају, да му служе целим срцем, душом, умом и снагом (Марко 12:30).

Дух самопожртвованости укључује према томе много више него да само редовно посећујемо састанке и учествујемо у хришћанској служби. Треба да се одлучимо да вршимо Божју вољу без обзира на цену. То значи да будемо спремни да подносимо потешкоће и непријатности. „Ако ко жели за мном ићи“, рекао је Исус, „нека се одрекне себе, узме свој мученички стуб и нека ме стално следи“ (Матеј 16:24, NW). Главна брига хришћанина нису личне тежње ка нечему или материјалистички циљеви. Његов живот је усредсређен на то да најпре тражи Божје Краљевство и Његову праведност (Матеј 6:33). Ако је потребно, спреман је ’узети свој мученички стуб‘, поднети прогонство, срамоту или чак смрт!

Благослови који произилазе из самопожртвованости

Суочен с таквим отрежњавајућим могућностима, неко се наравно може питати да ли се исплати бити самопожртвован. За оне који воле Јехову Бога и желе доживети да његово име буде прослављено то се сигурно исплати (Матеј 22:37). Размотри савршен пример Исуса Христа. Пре него што је дошао на Земљу, био је на узвишеном положају на небу као духовно створење. Али, као што је рекао својим ученицима, није тражио ’своју вољу, него вољу Оца који га је послао‘ (Јован 5:30). Тако се спремно „лишио себе и узео обличје роба и постао сличан људима. И још више од тога, нашавши се у лику човека понизио је сам себе поставши послушан све до смрти, да, до смрти на мученичком стубу“ (Филипљанима 2:7, 8, NW).

Такве жртве нису остале без плода. Пошто је Исус био спреман да ’положи душу своју за пријатеље своје‘, могао је да плати откупну цену, омогућивши несавршеним људима да добију или бесмртност на небесима или вечни живот на Земљи (Јован 3:16; 15:13; 1. Јованова 2:2). Тиме што је савршено одржао своју беспрекорност, проузроковао је да се Јеховино име слави (Пословице 27:11). Зато не изненађује што га је Јехова благословио за његову самопожртвованост! „Бог [је] њега узвисио у надређени положај и доброхотно му дао име које је изнад сваког другог имена“ (Филипљанима 2:9, NW).

Наравно, Исус је био Божји јединорођени Син. Да ли Бог награђује и друге који жртвују нешто за њега? Да, и то показују многи примери из старог и новог доба. Размотри библијски извештај о Моапки Рут. Очигледно ју је њен израелски супруг поучио о Јехови. Након што је умро, морала је да донесе одлуку. Да ли ће остати у паганској земљи у којој се родила или ће са својом старом свекрвом, Наоми, путовати у Обећану земљу? Рут је изабрала друго, иако је то значило жртвовати друштво својих родитеља, а можда чак и могућност поновне удаје. Ипак, Рут је упознала Јехову, и жеља да га обожава међу његовим изабраним народом подстакла ју је да остане с Наоми.

Да ли је Рут била награђена за такву самопожртвованост? Свакако! С временом ју је оженио земљопоседник по имену Боаз, и Рут је постала мајка сина који се звао Обед, и преко њега је постала преткиња Исуса Христа (Матеј 1:5, 16).

Самопожртвоване Божје слуге су такође у ново време уживале благослове. На пример, Вилијам Р. Браун, познатији као „Библија“ Браун, напустио је 1923. свој дом на острвљу Западна Индија да би покренуо дело проповедања у Западној Африци. Заједно с њим је била његова жена и кћерка. Коначно се преселио у Нигерију где је дело проповедања баш почело рађати плод. Заједно с америчким црнцем Винсентом Самуелсом и једним другим Сведоком из Западне Индије, Клодом Брауном, одиграо је „Библија“ Браун важну улогу у тој раној фази дела у Западној Африци.

Данас служи преко 187 000 објавитеља у Сијера Леонеу, Либерији, Гани и Нигерији, подручјима која је отворио „Библија“ Браун и његови пратиоци. Пре своје смрти године 1967, „Библија“ Браун је рекао: „Каква је радост видети како мушкарци и жене постају послушни доброј вести о Божјем Краљевству!“ Да, он је био богато благословљен за своју самопожртвованост.

Како постати самопожртвован

Које су неке од могућности како можемо данас показати исти дух? Једна могућност је да сваке недеље учествујемо у служби од куће до куће (Дела 20:20). Чинити то, нарочито после напорне седмице на световном послу, можда није баш лако. То може захтевати дисциплину и добар временски план. Али, радости надмашују све непријатности. Да, могао би имати предност да помогнеш некоме да постане „писмо Христово... написано не мастилом него духом живога Бога, не на каменим плочама, него на меснатим плочама, на срцима“ (2. Коринћанима 3:3, NW).

Пажљивим ’искупљивањем повољног времена‘, можда од световног посла или забаве, неки су повећали своје учешће у делу проповедања (Ефесцима 5:16, NW). Многи планирају своје време тако да би најмање једном годишње били у помоћној пионирској служби. Други могу стално бити у помоћној пионирској служби или служити као општи пионири. Друга жртва о којој се може размислити је пресељење у подручја у којима је потреба за више објавитеља Краљевства. То често захтева корените промене у начину живота, подношење непријатности, прилагођавање новој култури и обичајима. Али, благослови обилнијег учешћа у помагању другима да добију живот чине те жртве вреднима труда.

Рођени Канађанин Џон Катфорт осетио је то лично. Након промоције у Библијској школи Гилеад Друштва Кула стражара, добио је доделу да као мисионар оде у Аустралију. „Колика је то била удаљеност од куће!“, сећа се брат Катфорт. „Да ли ћу се икада вратити у Канаду и пре Хармагедона поново видети своје родитеље и пријатеље? Једини начин да то сазнам био је да одем.“ Брат Катфорт је отишао и никада није пожалио због жртве коју је учинио. У каснијим годинама покренуо је дело сведочења у Папуи Новој Гвинеји, где још увек ревно служи напунивши 50 година у пуновременој служби. Једном је рекао: „Увек настојати следити Јеховино вођство, прихватајући било коју доделу коју он сматра прикладном, доноси радост, срећу, задовољство и безбројне пријатеље.“

Наравно, околности као што су здравље, финансије и породичне обавезе могу ограничити оно што можеш учинити; не могу сви служити као пионири и мисионари. Ипак, чврсто одлучи да имаш што веће учешће на састанцима и у служби проповедања, не дозвољавајући да те одврате мање непријатности као што је на пример лоше време (Јеврејима 10:24, 25). Осим тога, можда си, у стању да жртвујеш више времена за лично проучавање Божје речи. Неке породице то чине тако што ограниче време за гледање телевизијског програма, можда чак имају сваке недеље једно вече „без гледања телевизије“ или уопште немају телевизор. Налазећи време за лични студиј, ’жртва хвале‘, којом ’дајеш јавну изјаву за његово име‘ на састанцима и у служби, тада ће вероватније бити жртва високог квалитета (Јеврејима 13:15).

Не заборави, дело проповедања је сада у својој последњој фази. Ускоро ће Бог довести свој суд на овај похлепан свет који угађа самом себи (Софонија 2:3). Да бисмо задржали Божју наклоност, не можемо штедети сами себе. Морамо ’принети своја тела као жртву живу, свету, прихватљиву Богу‘ (Римљанима 12:1, NW). Такав дух ће нам донети велику срећу и задовољство. Помоћи ће нам да постигнемо већу радост у нашој служби. И обрадоваће срце Јехове Бога! (Пословице 27:11).

Дакле, задржи дух самопожртвованости! Немој оклевати да се трошиш за друге и за подупирање интереса Краљевства. Павле опомиње: „Не заборављајте добро чинити и делити своја добра с другима јер се таквим жртвама угађа Богу!“ (Јеврејима 13:16).

[Фуснота]

[Слика на 26. страни]

Налазити време за лично проучавање и за службу проповедања може захтевати жртве, али вредно је труда

[Слика на 28. страни]

В. Р. Браун и Џон Катфорт су били богато благословљени због своје самопожртвованости