Трагање за безбедношћу

БЕЗБЕДНОСТ. Светске вође преговарају о њој. Религиозне вође моле за њу. Ипак, обичном човеку на улици безбедност изгледа као неостварен сан. Узмимо, на пример, Рона, који је ишао на посао у највећем јужноафричком граду, Јоханесбургу.

”Око мене је било пет људи, један с ножем на мом грлу а други с ножем на мојим леђима. У секунди су прошли кроз моје џепове. Осећао сам се као очерупана кокош. Људи који су пролазили једноставно су ме игнорисали.“ Рон се није опирао и прошао је неозлеђен.

За многе је шетња улицама сваког већег града права мора. ’Како да не будем покраден/а?‘, лежи у позадини њихових мисли. Журе се да заврше своју куповину како би се могли вратити у безбедност дома. Међутим, колико је дом безбедан? ”Вероватност да ћете доживети да вам неко провали у светост вашег дома, крадући део или све ваше власништво и нестајући без трага, драматично се повећава сваке године“, тврди се у књизи Total Home Security (Потпуна безбедност дома).

Као последица тога, кућевласници стављају обавештења која упозоравају незване госте да су у дворишту опасни пси или да их посматра наоружана патрола. У многим суседствима кућевласници удружују снаге у покушајима да се боре против злочина. ”Само у Британији постоји више од 60 000 програма, укључујући 750 000 домаћинстава“, стоји у часопису Security Focus. ”Уз пораст злочина, ствар је прошлости не бити са суседима у пријатељским односима“, рекао је један посредник за осигуравње у Африци.

Чланови програма суседске страже старају се за добробит један другога и сваку сумњиву активност пријављују полицији.a Међутим, једна окружница је објаснила члану групе чија је кућа била проваљена: ”Нажалост, програм није гаранција да никада више нећете имати провалу. Ниједан програм безбедности који постоји не може то тврдити. (...) Још увек морате проверавати да ли су вам врата закључана, да ли имате провалнички аларм и да ли сте предузели разумне безбедносне мере предострожности.“

Иако програми суседске страже могу имати одређеног ефекта, може се расправљати да ли су смањиле општу стопу злочина. ”Тврдње о смањивањима злочина на малим подручјима су једини ’успеси‘ ако има мало или опште нема ’премештања‘ тог злочина на суседна подручја“, објашњавају Шепланд и Ваг у Policing by the Public. Тако је у неким градовима где су групе суседске страже известиле ванредан успех, у другим подручјима истог града где је било тешко организовати такве програме, забележен јединствен пораст злочина.

”Постоје нека подручја где суседске страже нису тако делотворне“, признала је секретарица програма раширеног по целој држави који укључује преко 20 000 чланова. Она је указала на већа места ”ван градова где суседи не могу видети један другога и где патролирање не делује“. На пример, један се брачни пар преселио из једног америчког града на место од 50 јутара близу малог села. У року неколико година, два пута су провалили у њихову кућу. Жена је изразила мишљење многих становника села: ”Покушавам бити нормална, али се бојим (...) Никад се не осећам безбедном.“ У земљама које муче политички сукоби, сеоско становништво се суочава са додатним насиљем и често их се присиљава да стану на једну или другу страну.

Није чудно да многи чезну за ’добрим старим временима‘. ”Око почетка овог века“, каже књига The Growth of Crime (Пораст злочина), ”постојало је (...) опште мишљење да ће [злочин] постати умеренији у каквоћи“. Али, шта се десило уместо тога? Аутори Сер Леон Радзиновиц и Џоан Кинг објашњавају: ”Првих двадесет година овог века, чак и током првог светског рата, обими злочина остали су прилично равномерни, одржавајући корак са популацијом. Трајни тренд постао је видљив у годинама депресије после рата. Током година економских преврата, незапослености и још једног великог рата, [злочин] је неумољиво убрзао корак (...) Једна ствар која вас боде у очи кад гледате злочин у светским размерима је продоран и упоран пораст на сваком месту.“

Тај ”пораст безакоња“, иако неочекиван за многе, био је уствари проречен. На веће невоље које су погодиле човечанство после почетка првог светског рата 1914. године било је унапред указано у Библији. Исус је прорекао да се човеков зли систем приближава крају: ”Устаће народ против народа и краљевство против краљевства, и биће несташица хране и потреса у једном месту за другим. И због пораста безакоња охладњеће љубав многих.“ (Матеј 24:3, 7, 12, НС; види и Лука 21:10, 11).

”Када се ово почне догађати“, додао је Исус, ”усправите се и подигните главу, јер се приближава ваше ослобођење.“ Дакле, имаш разлог за оптимизам. Човеков захтев за безбедношћу широм Земље убрзо ће бити задовољен (Лука 21:28-32, НС).

[Фуснота]