Пружити чврсте аргументе

КАДА износиш неку тврдњу, твоји слушаоци с потпуним правом могу питати: „Зашто је то истина? Који доказ постоји да треба прихватити то што говорник износи?“ Ти као учитељ имаш обавезу да одговориш на таква питања или да помогнеш својим слушаоцима да пронађу одговоре. Ако је та мисао од пресудне важности за твој аргумент, поведи рачуна да својим слушаоцима пружиш снажне разлоге да је прихвате. То ће допринети томе да твоја презентација буде уверљива.

Апостол Павле је користио уверавање. Помоћу чврстих аргумената, логичног резоновања и усрдних молби, настојао је да наведе саговорнике да промене своје мишљење. Тиме нам је пружио одличан пример (Дела 18:4; 19:8). Наравно, неки говорници користе уверавање да би завели људе (Мат. 27:20; Дела 14:19; Кол. 2:4). Можда почну с неком погрешном претпоставком, ослањају се на пристране изворе, користе површне аргументе, занемарују чињенице које се косе с њиховим гледиштем, или више апелују на емоције него на разум. Треба да пазимо и избегавамо све такве методе.

Чврсто утемељено на Божјој Речи. Оно чему поучавамо не сме да потиче од нас. Ми настојимо да другима пренесемо то што смо сазнали из Библије. У томе нам много помажу публикације које објављује класа верног и разборитог роба. Те публикације нас подстичу да пажљиво истражујемо Писмо. Ми пак друге усмеравамо на Библију, али не с циљем да докажемо да смо ми у праву, већ с понизном жељом да они сами виде шта стоји у њој. Ми се слажемо са Исусом Христом, који је у молитви свом Оцу рекао: „Твоја реч је истина“ (Јов. 17:17). Нема већег ауторитета од Јехове Бога, Створитеља неба и земље. Ваљаност наших аргумената зависи од тога да ли се темеље на његовој Речи.

Понекад можда треба да говориш људима који не познају Библију или је не прихватају као Реч Божју. Треба добро да пазиш када и како ћеш увести библијске стихове. Али треба да настојиш да што је пре могуће њихову пажњу усмериш на тај ауторитативни извор информација.

Да ли треба да закључиш да једноставним цитирањем одговарајућег стиха можеш пружити необорив аргумент? Не мора да значи. Можда треба да усмериш пажњу на контекст да би показао како тај стих заиста подупире оно што кажеш. Ако из одређеног стиха само извадиш неко начело а контекст не говори о тој теми, потребни су додатни докази. Треба да употребиш и друге стихове који говоре о тој ствари да би своје слушаоце уверио да се оно што говориш заиста чврсто темељи на Писму.

Немој преувеличавати оно што неки стих доказује. Пажљиво га прочитај. Цитат можда уопштено говори о теми коју осматраш. Ипак, да би твој аргумент био уверљив, твој слушалац мора у њему видети доказ за оно о чему говориш.

Поткрепљено додатним доказима. Да би помогао људима да схвате разумност Писма, у неким случајевима је корисно да поред Библије употребиш доказе из неког другог поузданог извора.

На пример, као доказ за то да постоји Створитељ могао би указати на свемир. Можеш скренути пажњу на природне законе, као што је гравитација, и резоновати да се на основу постојања таквих закона може закључити да постоји и један Законодавац. Поседоваћеш здраву логику ако је она у складу са оним што стоји у Божјој Речи (Јов 38:31-33; Пс. 19:2; 104:24; Римљ. 1:20). Такви докази су корисни зато што показују да је оно што Библија каже у складу с видљивим чињеницама.

Да ли настојиш да помогнеш некоме да разуме да је Библија заиста Реч Божја? Могао би цитирати научнике који кажу да јесте, али да ли тиме доказујеш ту чињеницу? Такви цитати могу помоћи само људима који поштују такве научнике. Да ли би могао употребити науку како би доказао да је Библија тачна? Ако за извор својих података користиш мишљење несавршених научника, ти градиш на несигурном темељу. С друге стране, ако почнеш од Речи Божје и затим укажеш на научна открића која потврђују тачност Библије, твоји аргументи ће се заснивати на чврстом темељу.

Шта год да настојиш да докажеш, пружи довољно доказа. Колико ћеш доказа изнети зависи од твојих слушалаца. На пример, ако говориш о последњим данима описаним у 2. Тимотеју 3:1-5, могао би скренути пажњу својих слушалаца на неку добро познату вест која показује да људи немају „природне наклоности“. Тај један једини пример може бити довољан да докаже да се тај аспект знака последњих дана сада испуњава.

Аналогија — поређење између две ствари којима су неке важне тачке заједничке — често може бити корисна. Аналогија сама по себи не доказује неку ствар; њена вредност се мора испитати на основу онога што каже сама Библија. Али аналогија може особи помоћи да схвати колико је нека мисао разумна. На пример, такву аналогију би могао употребити када објашњаваш да је Божје Краљевство владавина. Могао би указати на то да попут људских владавина, и Божје Краљевство има владаре, поданике, законе, правни систем и образовни систем.

Често можеш употребити искуства из стварног живота да би показао да је мудро применити библијске савете. И лична искуства се могу употребити да би се поткрепиле изнете тврдње. На пример, када некоме истичеш да је важно да чита и проучава Библију, могао би објаснити како је то побољшало твој живот. Да би охрабрио своју браћу, апостол Петар се осврнуо на преображење, чега је и он био сведок (2. Петр. 1:16-18). Павле је такође цитирао и своја искуства (2. Кор. 1:8-10; 12:7-9). Наравно, своја лична искуства треба умерено да користиш како не би скретао претерану пажњу на себе.

Пошто се људи разликују што се тиче порекла и размишљања, докази који уверавају једну особу можда нису довољни за другу. Према томе, узми у обзир гледишта својих слушалаца када одлучујеш које ћеш аргументе употребити и како ћеш их презентовати. У Пословицама 16:23 стоји: „Ко је мудар у срцу и уснама својим мудрост показује, а напредак његовога знања [„уверљивост“, NW] на уснама његовим се јавља.“