Заблуда рађа заблуду

„ПАЗИТЕ“, написао је апостол Павле хришћанима који су живели у другој половини првог века наше ере. На шта их је упозорио? „Да вас неко не одмами филозофијом и празном преваром, што је засновано на људском предању“ (Колошанима 2:8).

Упркос Павловом упозорењу, од средине другог века неки хришћани су почели да се служе концептима древних филозофа како би објаснили своја веровања. Зашто? Желели су да буду прихваћени од учених људи Римског царства и тако придобију више следбеника.

Јустин Мученик, један од најпознатијих међу тим хришћанима, веровао је да је Божји Заступник [Логос] просветлио грчке филозофе давно пре него што је дошао на земљу као Исус. Према Јустину и његовим истомишљеницима, хришћанство је постало универзална религија захваљујући утицају филозофије и митологије.

Хришћанство које је заговарао Јустин Мученик привукло је многе нове обраћенике. Међутим, усвајање једне погрешне идеје водило је до стварања других да би коначно настало оно што се данас сматра хришћанском доктрином. Да бисмо разоткрили те заблуде, упоредимо цитате из неких признатих дела са оним што Библија заиста научава.