1. Korinćanima
10 Braćo, želim da znate da su svi naši preci bili pod oblakom+ i da su prošli kroz more+ 2 i da su se svi krstili u Mojsija kad su pod oblakom prošli kroz more. 3 Takođe su svi jeli istu duhovnu hranu+ 4 i svi su pili isto duhovno piće.+ Jer su pili iz duhovne stene koja ih je pratila, a ta stena je predstavljala Hrista*.+ 5 Ali većina njih nije bila po volji Bogu, pa su pobijeni u pustinji.+
6 A to se dogodilo nama za primer, da ne poželimo da činimo zlo, kao što su oni želeli.+ 7 Ne budimo idolopoklonici, kao neki od njih, kao što je zapisano: „Narod je seo da jede i da pije. Zatim su ustali da se zabavljaju.“+ 8 Ne činimo ni blud*, kao što su neki od njih počinili blud, pa ih je u jednom danu poginulo 23 000.+ 9 I ne iskušavajmo Jehovu*,+ kao što su ga neki od njih iskušavali, pa su izginuli od zmija.+ 10 I ne gunđajmo, kao što su neki od njih gunđali,+ pa su izginuli od onoga koji ubija.+ 11 A sve to što im se događalo služi kao primer i napisano je za upozorenje nama,+ koji živimo na kraju ovog poretka*.
12 Dakle, ko misli da stoji, neka pazi da ne padne.+ 13 Nije vas snašlo nijedno iskušenje koje nije uobičajeno za ljude.+ A Bog je veran i neće dozvoliti da budete iskušani više nego što možete podneti,+ nego će, kad dođe iskušenje, stvoriti izlaz da biste mogli izdržati.+
14 Zato, voljeni moji, bežite od idolopoklonstva.+ 15 Govorim vam kao razboritim ljudima. Sami prosudite šta govorim. 16 Zar čaša zahvalnosti za koju zahvaljujemo Bogu ne predstavlja jedinstvo u Hristovoj krvi?+ Zar hleb koji lomimo ne predstavlja jedinstvo u Hristovom telu?+ 17 Pošto je jedan hleb, mi smo jedno telo, iako nas je mnogo,+ jer svi jedemo taj jedan hleb.
18 Pogledajte Izraelce*. Zar oni koji jedu žrtve prinete u hramu ne dele te žrtve sa oltarom?+ 19 Šta dakle hoću da kažem? Da ono što je žrtvovano idolu ima neki značaj ili da idol ima neki značaj? 20 Ne, nego kažem da ono što idolopoklonici žrtvuju, demonima žrtvuju, a ne Bogu.+ A ja ne želim da vi imate išta zajedničko s demonima.+ 21 Ne možete piti iz Jehovine* čaše i iz demonske čaše. Ne možete jesti sa „Jehovinog* stola“+ i sa demonskog stola. 22 Ili, zar ćemo „izazivati Jehovinu* ljubomoru“?+ Zar smo jači od njega?
23 Sve je dozvoljeno, ali nije sve korisno. Sve je dozvoljeno, ali nije sve ohrabrujuće.+ 24 Neka niko ne gleda svoju korist, nego korist drugih.+
25 Sve meso koje se prodaje na pijaci jedite i ne morate ništa da ispitujete zbog savesti. 26 Jer „Jehovi* pripada zemlja i sve što je na njoj“.+ 27 Ako vas neki nevernik pozove i vi želite da odete kod njega, jedite sve što se iznese pred vas, ništa ne ispitujući zbog savesti. 28 Ali ako vam neko kaže: „Ovo je bilo žrtvovano idolima“, ne jedite zbog onoga koji vam je to rekao i zbog savesti.+ 29 Pritom ne mislim na tvoju savest, nego na savest onog drugog. Jer zašto da nečija savest osuđuje moju slobodu?+ 30 Ako jedem i pritom zahvaljujem Bogu, zašto da se o meni loše govori zbog onoga za šta zahvaljujem Bogu?+
31 Dakle, bilo da jedete, bilo da pijete, bilo da činite nešto drugo, sve činite na Božju slavu.+ 32 Ne budite kamen spoticanja ni Judejcima ni Grcima ni Božjoj skupštini,+ 33 kao što se i ja u svemu trudim da ugodim svima, ne gledajući svoju korist,+ nego korist mnogih, kako bi bili spaseni.+