Jul

Isus je savršeno odražavao način razmišljanja i osobine svog Oca u svemu što je govorio i radio. To je došlo do izražaja i kad je činio čuda (Jov. 14:9). Šta možemo naučiti iz Isusovih čuda? Isus i njegov Otac nas mnogo vole. Dok je bio na zemlji, Isus je pokazao koliko voli ljude tako što je koristio svoju moć kako bi olakšao njihovu patnju. Jednom prilikom su ga dva slepa čoveka preklinjala za pomoć (Mat. 20:30-34). Zapazi da se Isus sažalio na njih, a zatim ih je izlečio. Grčka reč koja je ovde prevedena sa „sažalivši se“, ukazuje na to da je Isus osetio veliki bol kada je video koliko ti ljudi pate. To duboko saosećanje, koje je predstavljalo izraz njegove ljubavi, pokrenulo ga je da nahrani gladne i da izleči jednog gubavca (Mat. 15:32; Mar. 1:41). Možemo biti sigurni da nas Jehova, Bog „duboke samilosti“, i njegov Sin mnogo vole i da ih pogađa naša patnja (Luka 1:78; 1. Petr. 5:7). Oni jedva čekaju da uklone sve probleme koji pogađaju čovečanstvo! (w23.04 3 ¶4-5).

Možemo preduzeti i konkretne korake kako bismo se što manje izlagali štetnom razmišljanju i idejama koje su popularne u Sataninom svetu. Mi ispunjavamo svoj um čistim i zdravim mislima tako što čitamo i proučavamo Bibliju. Čuvamo ga i tako što redovno prisustvujemo sastancima i učestvujemo u službi propovedanja. Zauzvrat, Jehova obećava da neće dopustiti da budemo iskušani više nego što možemo podneti (1. Kor. 10:12, 13). Svi mi treba da se molimo više nego ikad kako bismo ostali verni Jehovi tokom ovih teških poslednjih dana. Jehova želi da mu potpuno otvorimo svoje srce (Ps. 62:8). Hvali ga i zahvaljuj mu za sve što čini. Traži od njega da ti pomogne da budeš hrabar u službi propovedanja. Preklinji ga za pomoć da se izboriš s problemima i da se odupreš svakoj kušnji s kojom se suočavaš. Ne dozvoli ničemu i nikome da te spreči da se redovno moliš Jehovi (w23.05 7 ¶17-18).

Zašto prisustvujemo skupštinskim sastancima? Glavni razlog jeste da bismo hvalili Jehovu (Ps. 26:12; 111:1). Pored toga, tako hrabrimo jedni druge u ovim teškim vremenima (1. Sol. 5:11). Kada komentarišemo na sastancima, mi postižemo oba cilja – hvalimo Jehovu i hrabrimo našu braću. Ali neke stvari bi nam mogle predstavljati problem. S jedne strane, možda imamo tremu kada treba da komentarišemo. S druge strane, možda zaista želimo da učestvujemo na sastanku, ali nas voditelj ne proziva onoliko često koliko bismo voleli. Šta bismo mogli da uradimo u tom slučaju? Apostol Pavle je rekao da treba da se usredsredimo na to da „hrabrimo jedni druge“. Kada imamo na umu da čak i jednostavnim komentarima kojima izražavamo svoju veru možemo ohrabriti druge, biće nam lakše da podignemo ruku. A ako nas ne prozivaju onoliko koliko bismo voleli, možemo biti srećni što drugi imaju priliku da komentarišu (1. Petr. 3:8; w23.04 20 ¶1-3).

Bila je to neočekivana objava! Nakon 70 godina zatočeništva u Vavilonu, Judejci su slobodni i mogu da se vrate u svoju domovinu, Izrael (Jezd. 1:2-4). Samo je Jehova mogao da učini tako nešto za njih. Znalo se da Vavilonci obično ne oslobađaju svoje zarobljenike (Is. 14:4, 17). Ali Vavilon je bio poražen i novi vladar je rekao Judejcima da mogu da se vrate kući. Svi Judejci, a posebno poglavari porodice, morali su da odluče da li će napustiti Vavilon ili će ostati u njemu. Mnogima je zbog poodmaklih godina bilo teško da krenu na tako dugačak put. Osim toga, većina Judejaca je bila rođena u Vavilonu i to je za njih bio jedini dom za koji su znali. Izrael je bio samo zemlja njihovih praočeva. Po svemu sudeći, neki Judejci su se veoma dobro snašli u Vavilonu, pa im je zbog toga bilo teško da napuste udoban dom i posao i presele se u nepoznatu zemlju (w23.05 14 ¶1-2).

Božja Reč nas podstiče da razvijamo istrajnost, saosećanje i ljubav. U Luki 21:19 stoji: „Svojom istrajnošću sačuvaćete svoj život.“ U Kološanima 3:12 se kaže: „Obucite se u [...] samilost.“ U 1. Solunjanima 4:9, 10 piše: „Bog [vas je] poučio da volite jedni druge [...] Ali podstičemo vas, braćo, da to činite još više.“ Svi ovi stihovi zapisani su za učenike koji su već pokazivali istrajnost, samilost, to jest saosećanje i ljubav. Ipak, oni su morali i dalje da razvijaju te osobine. I mi moramo činiti isto. S tim na umu, razmotri kako su rani hrišćani ispoljavali te osobine. Zatim ćeš videti kako se možeš ugledati na njih i tako pokazati da si spreman za veliku nevolju. Zahvaljujući tome što si istrajao do sada, istrajaćeš i kada počne velika nevolja (w23.07 3 ¶4, 8).

Bez obzira na to da li smo pomazani hrišćani ili „druge ovce“, važno je da ostanemo na tom putu. Moramo verno služiti Jehovi sada i u budućnosti, kada će Božje Kraljevstvo doneti ljudima mnoge blagoslove (Jov. 10:16). Milioni muškaraca, žena i dece su od 1919. napustili Vavilon Veliki, to jest religije koje Bog ne odobrava, i počeli putovanje tim simboličnim putem. Jehova se pobrinuo da ne bude prepreka na putu kojim su Judejci išli nakon što su napustili Vavilon (Is. 57:14). Šta je s „Putem svetosti“ u savremeno doba? Vekovima pre 1919. godine, Jehova je uz pomoć nekih ljudi koji su ga duboko poštovali raščistio put iz Vavilona Velikog. (Uporediti sa Isaijom 40:3.) Oni su takoreći izveli radove na putu kako bi omogućili ljudima žednim istine da izađu iz lažne religije i uđu u duhovni raj, gde mogu da služe Jehovi na ispravan način (w23.05 15-16 ¶8-9).

Jehova želi da budemo srećni dok mu služimo i da to činimo rado (2. Kor. 9:7). Da li onda treba da radimo na ostvarenju nekog cilja čak i kad nam nedostaje motivacija? Osmotrimo Pavlov primer. On je rekao: „Vladam svojim telom i držim ga u pokornosti kao roba“ (1. Kor. 9:25-27). Čak i kada nije imao želju da čini ono što Jehova traži od njega, Pavle je terao sebe na to. Da li je Jehova bio zadovoljan njegovom službom? I te kako! Jehova ga je nagradio za njegov trud (2. Tim. 4:7, 8). Slično tome, Jehova je zadovoljan kada se trudimo da ostvarimo svoj cilj čak i kada nismo motivisani. On je zadovoljan kad vidi da iz ljubavi prema njemu radimo čak i nešto što baš ne volimo. Kao što je blagoslovio Pavla, blagosloviće i nas (Ps. 126:5). Kada osetimo Jehovin blagoslov, u nama će se verovatno probuditi želja da radimo na svom cilju (w23.05 29 ¶9-10).

Apostol Pavle je uporedio one koji neće preživeti Jehovin dan s ljudima koji spavaju. Oni nisu svesni onoga što se dešava oko njih niti su svesni prolaska vremena. Zato ne mogu zapaziti kada se događa nešto važno niti mogu reagovati na to. Većina ljudi je danas u duhovnom snu (Rimlj. 11:8). Oni su ravnodušni i ne obraćaju pažnju na dokaze da živimo u „poslednjim danima“ i da je velika nevolja na pragu (2. Petr. 3:3, 4). Međutim, mi razumemo da je svakim danom sve važnije da primenjujemo Pavlov nadahnut savet da bdimo (1. Sol. 5:6). Prema tome, treba da budemo smireni i staloženi. Zašto? To je važno da se ne bismo upleli u današnje političke ili društvene sporove. Pritisak da stanemo na nečiju stranu u njima biće sve jači kako se Jehovin dan bliži. Pa ipak, nema razloga da budemo preterano zabrinuti oko toga kako ćemo reagovati. Božji duh nam može pomoći da budemo smireni i staloženi i da donosimo dobre odluke (Luka 12:11, 12; w23.06 10 ¶6-7).

Na šta prvo pomisliš kada čuješ ime Samson? Verovatno ti je poznat kao čovek izuzetne snage. On je to i bio. Ali jedna loša odluka ga je skupo koštala. Pa ipak, Jehova ga nije odbacio zbog toga jer je uzeo u obzir sve što je on uradio za njega. Priča o Samsonu zabeležena je u Bibliji da bismo naučili nešto iz nje. Jehova je preko Samsona učinio izvanredne stvari za svoj izabrani narod Izrael. Vekovima nakon Samsonove smrti, nadahnuo je apostola Pavla da ubroji Samsona među ljude koji su zapamćeni po svojoj snažnoj veri (Jevr. 11:32-34). Njegov primer može i nas ohrabriti. Samson se oslanjao na Jehovu čak i u najtežim okolnostima. Možemo dosta naučiti od njega i to nas može ohrabriti (w23.09 2 ¶1-2).

Svoju istrajnost možeš jačati tako što se često moliš Jehovi i govoriš mu o onome što te brine (1. Sol. 5:17). Možda sada ne prolaziš kroz neku tešku kušnju. Pa ipak, da li se moliš Jehovi da ti pomogne kad god si uznemiren, zbunjen ili ne znaš šta da radiš? Ako tražiš njegovu pomoć u manjim problemima, to ćeš činiti i kada budeš doživljavao veće poteškoće. Bićeš uveren da on tačno zna kada i kako da ti priskoči u pomoć (Ps. 27:1, 3). Ako smo sada verni Jehovi dok prolazimo kroz teškoće, veća je verovatnoća da ćemo mu istrajno služiti i kad počne velika nevolja (Rimlj. 5:3). Zbog čega to možemo reći? Mnoga braća su uvidela da im je svaki ispit vere koji su prošli pomogao da se suoče sa sledećim. Istrajnost ih je pročistila i ojačala njihovu veru u to da Jehova želi da im pomogne. Zahvaljujući veri, uspešno su se izborili sa sledećom kušnjom (Jak. 1:2-4; w23.07 3 ¶7-8).

Jehova je razuman jer je ponizan i milosrdan. Primera radi, njegova poniznost je došla do izražaja kad je nameravao da uništi zle ljude u Sodomu. On je poslao anđele da kažu pravednom Lotu da pobegne u brda. Ali Lot se plašio da ide tamo. Zato je molio Jehovu da njemu i njegovoj porodici dopusti da pobegnu u Sigor, gradić koji je takođe bio određen za uništenje. Jehova je mogao da zahteva od Lota da postupi onako kako mu je rekao. Ali nije to učinio već je uslišio njegovu molbu, iako je to značilo da Sigor neće biti uništen (Post. 19:18-22). Vekovima kasnije, Jehova je ukazao milosrđe stanovnicima Ninive. Poslao je proroka Jonu da objavi uništenje tog grada i njegovih stanovnika. Ali kada su se Ninivljani pokajali, sažalio se na njih i poštedeo je grad (Jona 3:1, 10; 4:10, 11; w23.07 21 ¶5).

Šta možemo naučiti iz Joasovog primera? On je bio poput drveta s plitkim korenom koje zavisi od potpornog stuba. Kada više nije bilo tog stuba, Jodaja, i kada su zaduvali vetrovi otpadništva, Joas se takoreći srušio. To je upečatljiv podsetnik da naše strahopoštovanje prema Bogu ne sme zavisiti samo od dobrog uticaja suvernika, uključujući i članove naše porodice. Da bismo ostali duhovno jaki, moramo jačati svoju odanost i strahopoštovanje prema Bogu tako što ćemo često proučavati, duboko razmišljati i moliti se (Jer. 17:7, 8; Kol. 2:6, 7). Jehova od nas ne traži puno. Ono što očekuje zapisano je u Propovedniku 12:13: „Boj se pravog Boga i drži se njegovih zapovesti, jer to je sve što se traži od čoveka.“ Ako se bojimo Boga, moći ćemo da se suočimo sa svim ispitima vere i ostaćemo nepokolebljivi. Ništa neće moći da naruši naše prijateljstvo s Jehovom (w23.06 19 ¶17-19).

Božja garancija počinje sledećim rečima: „Onaj koji sedi na prestolu rekao je“ (Otkr. 21:5a). To je značajno jer je ovo jedno od samo tri mesta u Otkrivenju gde govori Jehova. Dakle, tu garanciju nije dao neki moćni anđeo, pa čak ni uskrsnuli Isus, već sam Jehova! Ta činjenica naglašava istinitost reči koje slede. To je tako jer Jehova „ne može da laže“ (Titu 1:2). Pošto ne može da laže, nemamo nimalo razloga da sumnjamo u reči iz Otkrivenja 21:5, 6. Obrati pažnju na reč „evo“. Grčki izraz koji se nalazi u izvornom tekstu koristi se više puta u knjizi Otkrivenje. Šta sledi nakon reči „evo“? Jehova kaže: „Sve činim novo!“ On će to uraditi u budućnosti. Ali pošto je toliko siguran da će ispuniti to obećanje, on o njemu govori kao da se već obistinilo (Is. 46:10; w23.11 3-4 ¶7-8).

Apostol Petar se borio sa svojim manama. Pogledajmo nekoliko primera. Kada je Isus govorio o tome da će patiti i umreti, kao što je prorečeno u Pismu, Petar je počeo da ga prekorava (Mar. 8:31-33). Osim toga, on i drugi apostoli su se više puta raspravljali oko toga ko je najveći među njima (Mar. 9:33, 34). Poslednje noći pre Isusove smrti, Petar je nepromišljeno postupio i odsekao je uho jednom čoveku (Jov. 18:10). Te iste noći, savladao ga je strah od ljudi i tri puta se odrekao svog prijatelja Isusa (Mar. 14:66-72). Zbog toga je gorko plakao. Isus nije napustio svog obeshrabrenog apostola. Nakon što je uskrsnuo, dao je Petru priliku da mu pokaže da ga i dalje voli. Pozvao ga je da kao pastir brine o njegovim ovčicama (Jov. 21:15-17). Petar je rado prihvatio Isusov poziv. Bio je u Jerusalimu na Pedesetnicu i među prvima je bio pomazan svetim duhom (w23.09 22 ¶6-7).

Apostol Petar je podstakao starešine: „Poput pastira brinite o Božjem stadu“ (1. Petr. 5:1-4). Ako si starešina, znamo da voliš svoju braću i sestre i da želiš da im pomažeš i hrabriš ih. Međutim, možda ponekad osećaš da si toliko zatrpan obavezama ili umoran da ne možeš da ispuniš to zaduženje. Šta možeš da uradiš? Reci Jehovi kako se osećaš i šta te brine. Petar je napisao: „Ako neko služi, neka se pritom oslanja na snagu koju daje Bog“ (1. Petr. 4:11). Neka braća i sestre se suočavaju s problemima koji ne mogu biti potpuno rešeni u sadašnjem svetu. Ali imaj na umu da „vrhovni pastir“, Isus Hrist, može da im pomogne bolje nego iko. On to čini danas i činiće u budućnosti. Bog od starešina traži samo da vole svoju braću, da brinu o njima i budu „primer stadu“ (w23.09 29-30 ¶13-14).

Moramo paziti da ne počnemo da se uzdamo u mudrost ovog sveta. Ako na stvari počnemo da gledamo poput ljudi oko nas, mogli bismo okrenuti leđa Jehovi i njegovim zakonima (1. Kor. 3:19). „Mudrost ovog sveta“ navodi ljude da budu neposlušni Bogu. Neki hrišćani u Pergamu i Tijatiri poprimili su stavove svojih sugrađana, koji su bili nemoralni i klanjali su se idolima. Isus je uputio ozbiljan savet tim skupštinama zato što su tolerisale polni nemoral (Otkr. 2:14, 20). Danas ljudi mogu vršiti pritisak na nas da prihvatimo pogrešne ideje. Članovi porodice i poznanici mogli bi pokušati da manipulišu našim emocijama kako bi nas naveli da se odreknemo svoje vere. Na primer, oni možda tvrde da nema ničeg lošeg u tome da se prepustimo svojim željama i da su biblijska moralna merila zastarela. Ponekad možda pomislimo da treba još malo pojasniti smernice koje dobijamo od Jehove. Možda čak dođemo u iskušenje da idemo „preko onoga što je napisano“ (1. Kor. 4:6; w23.07 16 ¶10-11).

Isusovoj majci Mariji je trebala snaga. Zatrudneće iako nije bila udata. Nije imala iskustva kao majka, a trebalo je da brine o detetu koje će jednog dana postati Mesija. Osim toga, kako da objasni svom vereniku Josifu da je trudna iako nikad nije spavala s muškarcem? (Luka 1:26-33). Odakle je Marija dobila snagu? Potražila je pomoć od drugih. Na primer, pitala je Gavrila da joj kaže nešto više o tom zadatku (Luka 1:34). Nedugo zatim je otišla u jedan grad u judejskim brdima da poseti svoju rođaku Jelisavetu. Jelisaveta je pohvalila Mariju i Jehova ju je nadahnuo da izgovori ohrabrujuće proročanstvo o sinu kojeg će Marija roditi (Luka 1:39-45). Marija je rekla da je Jehova „svojom rukom [...] učinio moćna dela“ (Luka 1:46-51). Jehova je ojačao Mariju preko Gavrila i Jelisavete (w23.10 14-15 ¶10-12).

Neki Hristovi učenici su pomazani svetim duhom i imaju poseban odnos s Jehovom. Tih 144 000 će služiti kao sveštenici na nebu sa Isusom (Otkr. 14:1). Svetinja u svetom šatoru ukazuje na to da su pomazani hrišćani usvojeni kao Božji sinovi dok su još na zemlji (Rimlj. 8:15-17). Svetinja nad svetinjama predstavlja nebo, gde se nalazi Božji presto. Šta predstavlja „zavesa“ koja je razdvajala Svetinju od Svetinje nad svetinjama? Ona predstavlja Isusovo fizičko telo, koje ga je sprečavalo da uđe na nebo kao uzvišeni Prvosveštenik duhovnog hrama. Time što je svoje telo prineo kao žrtvu za čovečanstvo, Isus je svim pomazanim hrišćanima otvorio put u nebeski život. Da bi dobili svoju nagradu na nebu, i oni se moraju odreći života na zemlji (Jevr. 10:19, 20; 1. Kor. 15:50; w23.10 28 ¶13).

Gedeon je blago odgovorio ljudima iz Jefremovog plemena kada su ga kritikovali (Sud. 8:1-3). Nije burno reagovao. Nije se postavio iznad njih, već ih je saslušao i taktično je smirio napetu situaciju. Mudre starešine postupaju poput Gedeona tako što pažljivo slušaju i ne ljute se kada ih neko kritikuje (Jak. 3:13). Tako doprinose miru u skupštini. Kada su ljudi uzdizali Gedeona zbog pobede nad Madijancima, on je usmerio pažnju na Jehovu (Sud. 8:22, 23). Kako se starešine mogu ugledati na Gedeona? Tako što će hvalu za sve što postižu pripisati Jehovi (1. Kor. 4:6, 7). Na primer, ako neki starešina dobije pohvalu da je dobar učitelj, on može usmeriti pažnju na izvor pouke, Božju Reč, ili na obuku koju mu je pružila Jehovina organizacija. Starešine s vremena na vreme mogu razmišljati o tome da li nepotrebno skreću pažnju na sebe (w23.06 4 ¶7-8).

Ako ne dobijemo odgovor na neku molitvu, mogli bismo sebi postaviti pitanje: „Da li se molim za pravu stvar?“ Mi često mislimo da znamo šta je najbolje za nas. Ali ono za šta se molimo možda dugoročno nije dobro za nas. Ako se molimo u vezi s nekim problemom, možda postoji bolje rešenje od onoga za koje se molimo. Osim toga, neke stvari koje tražimo možda nisu u skladu s Jehovinom voljom (1. Jov. 5:14). Primera radi, razmisli o roditeljima koji se mole da njihovo dete ostane u istini. Nema ničeg lošeg u takvoj molitvi. Pa ipak, Jehova ne prisiljava nikoga da mu služi. On želi da svi mi, uključujući i našu decu, izaberemo da mu služimo (Pon. zak. 10:12, 13; 30:19, 20). Zato bi roditelji mogli moliti Jehovu da im pomogne da dopru do srca svog deteta, kako bi ga ono zavolelo i poželelo da bude njegov prijatelj (Posl. 22:6; Ef. 6:4; w23.11 21 ¶5; 23 ¶12).

Hajde da razmotrimo jedan od načina na koje pokazujemo ljubav drugima. Uzmimo za primer Pavlov podsticaj: „Tešite jedni druge.“ Zašto je pružanje utehe veoma važan način da pokažemo drugima da ih volimo? Prema jednom biblijskom priručniku, reč koja je ovde prevedena kao „tešiti“ znači „stajati pored nekoga koga su snašli veliki problemi kako bismo ga ohrabrili“. Dakle, kada tešimo suvernika, mi mu pomažemo da prođe kroz težak period i nastavi da verno služi Jehovi. Svaki put kada bratu ili sestri ponudimo rame za plakanje, pokazujemo da ih volimo (2. Kor. 7:6, 7, 13). Saosećanje i pružanje utehe su tesno povezani. Na koji način? Saosećajan čovek želi da uteši druge i trudi se da im olakša patnju. To znači da se najpre javlja saosećanje, a zatim i želja da pružimo utehu. Zapazi kako je Pavle povezao Jehovino saosećanje sa utehom koju pruža. On je rekao da je Jehova „Otac milosrđa i Bog svake utehe“ (2. Kor. 1:3; w23.11 9-10 ¶8-10).

Svi Hristovi učenici mogu očekivati nevolje. Pogledajmo kako je to bilo u slučaju apostola Pavla. On je rekao Solunjanima: „Kad smo bili kod vas, unapred smo vam govorili da će nas zadesiti nevolje i, kao što znate, tako je i bilo“ (1. Sol. 3:4). Osim toga, Korinćanima je napisao: „Ne želimo, braćo, da ne znate za nevolju koja nas je zadesila [...] tako da smo već mislili da nećemo preživeti“ (2. Kor. 1:8; 11:23-27). I hrišćani danas mogu očekivati neke nevolje (2. Tim. 3:12). Možda su prijatelji i rođaci okrutni prema tebi zbog toga što si poverovao u Isusa i počeo da ga slediš. Da li na poslu imaš probleme samo zato što si rešio da budeš pošten u svemu? (Jevr. 13:18). Ili možda doživljavaš progonstvo vlasti zato što si nekome govorio o svojoj nadi? Bez obzira na nevolje koje bi nas mogle snaći, Pavle kaže da treba da budemo radosni (w23.12 10-11 ¶9-10).

Jakov se borio s mnogim problemima. Dva Jakovljeva sina, Simon i Levije, osramotili su porodicu i Jehovino ime. Osim toga, Jakovljeva žena Rahela, koju je mnogo voleo, umrla je dok je rađala njihovo drugo dete. Kasnije je zavladala velika glad, pa je Jakov pod stare dane morao da se preseli u Egipat (Post. 35:16-19; 37:28; 45:9-11, 28). I pored svih tih poteškoća, Jakov nije izgubio veru u Jehovu i njegova obećanja. Zauzvrat, Jehova mu je dokazao da ima njegovo odobravanje. Primera radi, Jehova je dao Jakovu izobilje. Zamisli koliko je Jakov bio zahvalan Jehovi kada je ponovo video svog sina Josifa za kog je mislio da je odavno mrtav! Bliskost s Jehovom pomogla mu je da prebrodi sve kušnje (Post. 30:43; 32:9, 10; 46:28-30). Kada smo bliski s Jehovom, i mi možemo izaći na kraj s neočekivanim poteškoćama (w23.04 15 ¶6-7).

U 23. psalmu David izražava svoje uverenje da ga Jehova voli i da će se brinuti o njemu. On tu opisuje svoju bliskost s Jehovom, koga doživljava kao svog Pastira. Pošto se potpuno oslanjao na Jehovu i pustio da ga on vodi, osećao se bezbedno. David je znao da će ga Jehovina ljubav pratiti sve dane njegovog života. Zašto je bio tako siguran u to? David se osećao zbrinuto zato što se Jehova postarao da uvek ima sve što mu treba. On je Jehovu doživljavao i kao svog prijatelja i osećao je njegovu naklonost. Upravo je zato bio siguran da će Jehova brinuti o njemu šta god da se desi. David je imao unutrašnji mir i zadovoljstvo zato što je njegovo uverenje u Jehovinu ljubav bilo jače od svih briga koje su ga morile (Ps. 16:11; w24.01 29 ¶12-13).

Od Drugog svetskog rata pa nadalje, Jehovini svedoci slobodno propovedaju u mnogim zemljama. Zahvaljujući tome, veliki broj ljudi je upoznao istinu. Članovi Vodećeg tela pri donošenju odluka traže Hristovo vođstvo. Oni žele da se u smernicama koje nam daju vidi Jehovino i Hristovo gledište. Zatim pokrajinski nadglednici i starešine prenose te smernice skupštinama. Hrist takoreći drži „u desnoj ruci“ pomazane starešine, kao i sve druge starešine (Otkr. 2:1). Naravno, oni su samo nesavršeni ljudi i ponekad greše. Mojsije i Isus Navin su u nekim situacijama pogrešili, a isto tako i apostoli (Br. 20:12; Is. Nav. 9:14, 15; Rimlj. 3:23). Ali vidimo da Hrist vodi vernog roba i naimenovane starešine i to će i dalje činiti. Prema tome, možemo se potpuno pouzdati u vođstvo koje nam pruža preko onih koje je naimenovao da nas predvode (w24.02 23-24 ¶13-14).

Mi radujemo Jehovu kada govorimo o njemu s toplinom, zahvalnošću i ljubavlju. Kada smo u službi, imamo na umu da nam je glavni cilj da pomognemo ljudima da se približe Jehovi, da ga zavole kao i mi (Jak. 4:8). Volimo da pokazujemo ljudima kako Biblija opisuje Jehovu i kako otkriva njegovu ljubav, pravdu, mudrost, moć i druge lepe osobine. Mi hvalimo Jehovu i kada se trudimo da postupamo po uzoru na njega. Po tome se izdvajamo u ovom zlom svetu. Ljudi ponekad primete da smo drugačiji i možda se pitaju zbog čega je tako (Mat. 5:14-16). Možda ćemo moći da im objasnimo razlog kada smo u kontaktu s njima tokom naših svakodnevnih aktivnosti. Zbog toga će ljudi dobrog srca poželeti da se približe našem Bogu. Njega mnogo raduje kada ga hvalimo na sve te načine (1. Tim. 2:3, 4; w24.02 10 ¶7).

Da bi postao zreo hrišćanin, trebaju ti neke korisne veštine. One će ti pomoći da prihvatiš odgovornosti u skupštini, da zadržiš posao kako bi mogao da se izdržavaš i brineš o svojoj porodici, i da imaš dobre međuljudske odnose. Na primer, nauči da dobro čitaš i pišeš. Biblija kaže da srećan i uspešan čovek svakog dana čita Božju Reč i razmišlja o njoj (Ps. 1:1-3). Svakodnevno čitanje Biblije omogućava mu da razume kako Jehova razmišlja, a to mu pomaže da bude razborit i da donosi dobre odluke (Posl. 1:3, 4). Veoma je dobro kada u skupštini postoje sposobni muškarci koji braći i sestrama mogu dati savet temeljen na Bibliji. Ako si naučio da dobro čitaš i pišeš, moći ćeš da pripremaš govore i komentare koji će drugima koristiti i jačati im veru. Takođe ćeš moći da praviš dobre beleške, koje će ti pomoći da jačaš svoju veru i da hrabriš braću i sestre (w23.12 26-27 ¶9-11).

Kada osetiš strah, razmišljaj o tome šta će Jehova učiniti u budućnosti kada više ne bude Satane. Na regionalnom kongresu 2014. bilo je prikazano kako otac razgovara s porodicom o tome šta bi pisalo u 2. Timoteju 3:1-5 kada bi se tu nalazilo proročanstvo o životu u raju: „U novom svetu nastaće naročito srećna vremena. Jer ljudi će biti nesebični, ceniće duhovne vrednosti, biće skromni, ponizni, hvaliće Boga, biće poslušni roditeljima, zahvalni, verni, voleće svoju porodicu, biće spremni za svaki dogovor, uvek će govoriti pohvalno o drugima, umeće da se savladaju, biće blagi, voleće dobrotu, biće pouzdani, razumni, ponizni, više će voleti Boga nego zadovoljstva i biće istinski pobožni. Budi što više s takvim ljudima.“ Da li i ti sa svojom porodicom i suvernicima razgovaraš o tome kako će izgledati život u novom svetu? (w24.01 6 ¶13-14).

Veoma je utešno znati da Jehova voli svoj narod. U Bibliji piše da se on „raduje svom narodu“ (Ps. 149:4). Međutim, ponekad se neki toliko obeshrabre da se pitaju: „Da li Jehova voli mene?“ Upravo to su se ponekad pitale i mnoge verne Jehovine sluge iz biblijskih vremena (1. Sam. 1:6-10; Jov 29:2, 4; Ps. 51:11). Iz Biblije se vidi da nesavršeni ljudi mogu steći Jehovinu naklonost i odobravanje. Na koji način? Moramo verovati u Isusa Hrista i krstiti se (Jov. 3:16). Tako svima pokazujemo da smo se pokajali za svoje grehe i obećali Jehovi da ćemo postupati po njegovoj volji (Dela 2:38; 3:19). On je srećan kada preduzmemo te korake da bismo postali njegovi prijatelji. Sve dok dajemo sve od sebe da živimo u skladu sa svojim predanjem, možemo biti sigurni da smo Jehovi dragi i da nas on smatra svojim bliskim prijateljima (Ps. 25:14; w24.03 26 ¶1-2).

Po uzoru na prve učenike, i mi možemo nastaviti da propovedamo čak i ako nam vlast to zabrani. Možemo biti potpuno uvereni da će nam Jehova pomoći da izvršimo svoju službu. Zato moli Jehovu za hrabrost i mudrost, kao i da ti pomogne da se suočiš s problemima. Mnogi od nas pate usled bolesti ili emocionalnih problema, zbog gubitka voljene osobe, porodičnih poteškoća, progonstva ili nečeg drugog. Događaji poput pandemije ili rata mogu nam još više otežati ove probleme. Zato kaži Jehovi sve što ti je na srcu. Reci mu sa čim se sve boriš, baš kao što bi rekao bliskom prijatelju i budi uveren da će ti Jehova pomagati (Ps. 37:3, 5). Ako se istrajno molimo, bićemo „postojani u nevolji“ (Rimlj. 12:12). Jehova zna kroz šta prolaze njegove sluge – on „čuje njihov vapaj“ (Ps. 145:18, 19; w23.05 5-6 ¶12-15).

Kada stojimo pred važnom odlukom, treba da razumemo „šta je Jehovina volja“ i da postupamo u skladu s tim (Ef. 5:17). Kada tražimo odgovarajuće biblijsko načelo, vidi se da želimo da se vodimo Božjom mudrošću. Nakon toga, kad primenimo to načelo, veća je verovatnoća da ćemo doneti dobru odluku. Naš neprijatelj Satana bi želeo da se do te mere zaokupimo aktivnostima koje njegov svet smatra važnim da nam ne ostane vremena za službu Bogu (1. Jov. 5:19). Jedan hrišćanin bi mogao početi da preveliku pažnju poklanja novcu, obrazovanju ili poslu i tako propusti brojne prilike da služi Jehovi. Time bi pokazao da je zapravo pod uticajem ovog sveta. Naravno, nijedna od tih stvari nije sama po sebi pogrešna, ali one nikada ne treba da nam dođu na prvo mesto u životu (w24.03 24 ¶16-17).