Месечеве планине
ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КЕНИЈЕ
БИЛА је то прича која је вековима колала: негде у централној Африци, постоје снегом прекривене планине — прави извор Нила. Али идеја о снегу близу екватора у Африци изгледала је невероватно. Па ипак, почетком другог века н. е., грчки географ Птолемеј указивао је на постојање тих планина, називајући их Луна Монт — Месечеве планине.a
Вековима су напори да се пронађу ове планине били јалови. Али онда, једног дана крајем 1800-их, истраживач Хенри Стенли — чувен по томе што је нашао др Дејвида Ливингстона — био је сведок једног случајног догађаја. Плашт од облака који је скривао планине од претходних истраживача, накратко се распршио, пружајући на тренутак Стенлију чаробан поглед на једну групу снегом прекривених врхова. Пронашао је Месечеве планине. Али он их је назвао по имену које су дали месни становници: Рувензори, што значи „онај што прави кишу“.
Данас се углавном сви слажу да Рувензори играју само малу улогу у снабдевању Нила водом. Па ипак, оне се још увек популарно називају Месечеве планине. И упркос бројним истраживачким експедицијама, овај страхопоштовања вредан планински венац још увек је задржао ореол мистерије. Пошто леже северно тик уз екватор, Рувензори представљају природну границу између Уганде и Демократске Републике Конго, и протежу се око 130 километара у дужину и 50 километара у ширину.
За разлику од већине планина у источној Африци, које су вулканског порекла, венац Рувензори је масив од земљине коре који су миленијумима раније истиснули огромни геолошки притисци. Иако Рувензори сежу до висине од 5 109 метара, ретко су видљиви за посматраче. Већину времена, овај венац је обавијен маглом и облацима.
Као што и име указује, Рувензори изобилују кишом и снегом, са „сушним“ сезонама које су тек нешто сувље од „кишних“. Стога шетња може бити рискантна, у неким пределима блато је дубоко до струка! Јаке кише су издубиле велики број сјајних језераца, која пружају влагу за необично густу вегетацију што покрива падине. У ствари, Рувензори су дом великог броја необичних биљака, од којих неке расту до џиновских величина.
На пример, дивовски длакави прсти звани лобелија обично су негде другде мањи од 30 центиметара, док на Рувензорима могу достићи и 6 метара. Старачци, то јест дивовски костриши, изгледају као велике главице купуса које седе на врху разгранатих стабала. Тамо су дрвећа маховином прекривених вресова висока 12 метара. Цвеће свих боја и мириса придодаје лепоти призора. Ту је још и разноврсна и дивна популација птица, од којих су неке јединствене за Рувензорије. На нижим обронцима живе слонови, шимпанзе, шумска антилопа, леопарди и заморци.
Предиван поглед
Они који крену у шетњу планинским стазама, иду кроз тропске кишне шуме и безброј пута прелазе реку Бујуку. Када дођу на висину од 3 000 метара, могу да се осврну и виде цео целцати пут низ Велику раседну долину — фантастичан поглед!
Још горе је нижи Биго Бог, предео бусенасте шаши и вресова. Овде је муљ често дубок до колена. Стрмо пењање ка горњем Биго Богу и језеру Бујуку, на врху долине Бујуку, на висини од неких 4 000 метара, пружа диван поглед на планину Бејкер, планину Луиђи ди Савоја, планину Стенли и планину Спик, најпознатије врхове у венцу.
Још више налази се стални глечер Елена. Овде особа мора да стави крампоне, клинове за пењање, и да користи конопац и цепине да би се попела до глечера. Затим долази пешачење преко платоа Стенли на путу ка врху Маргерита који је наврх планине Стенли, ка највишем врху у групи планина Рувензори. Поглед на доле с те висине на панораму врхова, долина, шума, потока и језера стварно изазива страхопоштовање.
Ипак, далеко од тога да је овај планински венац освојен. Рувензори су тек почели да откривају своје тајне. Још увек пуно тога није познато о геологији венца, животињском и биљном свету. Према томе, Рувензори остају обавијени велом мистерије — тајне које су потпуно познате једино њиховом мудром и свемоћном Створитељу. Да, он је стварно Онај ’чије су висине гора‘ (Псалам 95:4).
[Фусноте]
a Према књизи The Nile од Емила Лудвига, месни становници нису могли да објасне снег на планинама. Зато су веровали да су „планине привукле к себи месечину“.
[Слика на 17. страни]
1. Густи плашт од облака обично заклања Рувензори
2. Јаке кише „оног што прави кишу“ квасе његове маховином прекривене обронке
3. Дуж стазе има пуно цвећа и мириса