Ћирило и Методије — преводиоци Библије који су саставили азбуку

„Ми смо крштен народ а још увек немамо учитеља. Не разумемо ни грчки ни латински... Не разумемо писана слова нити њихово значење; зато нам пошаљите учитеље који ће нас упознати с речима Писма и њиховим значењем“ (Растислав, моравски кнез, 862. н. е.)

ДАНАС преко 435 милиона људи који говоре једним од словенских језика имају неки превод Библије на свом матерњем језику.a Од тога 360 милиона користи ћирилично писмо. Међутим, пре 12 векова није постојао ни писани језик нити азбука на дијалектима предака ових људи. Они који су помогли да се ова ситуација поправи били су Ћирило и Методије, два рођена брата. Они који воле Божју Реч установиће да неустрашиви и новотарски напори ова два брата представљају интересантно поглавље у историји очувања и подупирања Библије. Ко су били ови људи, и с којим су се препрекама суочили?

„Филозоф“ и поглавар

Ћирило (827-869. н. е., првобитно зван Константин) и Методије (825-885. н. е.) родили су се у једној аристократској породици у Солуну (Грчка). Солун је тада био двојезичан град; тамошњи становници су говорили грчки и један облик словенског језика. Присуство бројних Словена, и блиска веза између солунског становништва и околних словенских заједница пружили су Ћирилу и Методију прилику да се блиско упознају с овим језиком Јужних Словена. Један писац Методијеве биографије помиње чак и то да је њихова мајка била словенског порекла.

Након очеве смрти, Ћирило се преселио у престоницу Византијског царства, Константинопољ. Тамо је студирао на царском универзитету и дружио се са истакнутим професорима. Био је библиотекар у чувеној Аја Софији, најистакнутијем црквеном здању на Истоку, а касније је био професор филозофије. У ствари, због својих академских достигнућа, Ћирило је добио надимак Филозоф.

Методије је у међувремену градио каријеру у истој бранши као и његов отац — у политичкој администрацији. Дошао је до звања архонта (поглавара) једне пограничне византијске области где су живели многи Словени. Међутим, повукао се у један манастир у Битинији (Мала Азија). Тамо му се 855. н. е. придружио и Ћирило.

Године 860. н. е., патријарх константинопољски је послао ову двојицу браће у једну страну мисију. Послани су код Хазара, једног народа који је живео североисточно од Црног мора и који се још није определио између ислама, јудаизма и хришћанства. На путу до тамо, Ћирило се неко време зауставио у Керсонесу на Криму. Неки изучаваоци верују да је тамо научио хебрејски и самарићански и да је превео хебрејску граматику на хазарски језик.

Позив из Моравске

Године 862. н. е., Растислав, кнез Моравске (подручје данашње источне Чешке, западне Словачке и западне Мађарске), послао је византијском цару Михаилу III молбу која је цитирана на почетку овог чланка — да пошаље учитеље Писма. Мисионари источног франачког краљевства (сада Немачка и Аустрија) већ су раније упознали становнике Моравске који су говорили словенски с црквеним учењима. Међутим, Растислав је био забринут због политичког и црквеног утицаја немачких племена. Он се надао да ће верске везе с Константинопољем допринети одржавању политичке и верске аутономије његове државе.

Цар је решио да у Моравску пошаље Ћирила и Методија. Гледано с академске, образовне и лингвистичке стране, ова два брата су била добро оспособљена да предводе такву мисију. Један биограф из деветог века каже нам да је цар подстичући их да иду у Моравску, резоновао: „Ви сте обојица Солунци, а сви Солунци причају чист словенски.“

Рођена је азбука и библијски превод

Током месеци пре одласка, Ћирило се припремао за мисију тако што је састављао писмо за Словене. Каже се да је имао истанчано ухо за фонетику. Тако је користећи грчка и хебрејска слова покушао да створи слово за сваки гласовни звук на словенском.b Неки изучаваоци верују да је годинама раније већ радио на постављању темеља за такав један алфабет. Поред тога, још увек се не зна који је тачан облик азбуке Ћирило смислио. (Види оквир „Ћирилица или глагољица?“.)

Ћирило је истовремено покренуо и један брзи програм превођења Библије. Једно предање каже да је рад започео превођењем с грчког на словенски прве фразе Јовановог јеванђеља: „У почетку беше Реч...“ Затим је наставио с превођењем четири Јеванђеља, Павлових писама и Псалама.

Да ли је радио сам? Највероватније му је помагао Методије. Штавише, књига The Cambridge Medieval History наводи: „Лако је себи представити да су [Ћирилу] помагали и други, који су пре свега били словенског порекла с грчким образовањем. Уколико испитамо најстарије преводе... као најбољи доказ имамо веома развијен осећај за словенске језике, што се мора приписати сарадницима који су били Словени.“ Методије је касније завршио преостали део Библије као што ћемо и видети.

„Као вране на сокола“

Ћирило и Методије су 863. н. е. започели своју мисију у Моравској, где су били срдачно дочекани. Њихов посао је поред превођења библијског и литургијског текста обухватао и поучавање групе домаћег становништва новоствореном словенском писму.

Међутим, није све било лако. Франачко свештенство у Моравској жестоко се противило коришћењу словенског језика. Они су се држали теорије о три језика, тврдећи да су за коришћење у обожавању прихватљиви само латински, грчки и хебрејски. У нади да ће добити подршку папе за овај нови писани језик који су створили, браћа су 867. н. е. отишла у Рим.

На путу до тамо, Ћирило и Методије су се у Венецији сусрели с једном групом романских свештеника који су били поборници теорије о три језика. Један средњовековни биограф који је писао о Ћирилу каже нам да су се локални бискупи, свештеници и калуђери обрушили на њега као „вране на сокола“. Према том извештају, Ћирило је узвратио цитатом из 1. Коринћанима 14:8, 9: „Јер заиста, ако труба огласи нејасан позив, ко ће се спремити за бој? Исто тако, ако језиком не износите лако разумљиве речи, како ће се знати шта се говори? Да, говорићете у ветар.“

Кад су браћа најзад стигла у Рим, папа Адријан II је у потпуности подржао коришћење словенског. У Риму се Ћирило после неколико месеци озбиљно разболео. За непуна два месеца умро је у 42. години живота.

Папа Адријан II охрабрио је Методија да се врати делу у Моравској и око града Нитре који се сада налази у Словачкој. Да би ојачао свој утицај на том подручју, папа је Методију дао писма која су потврдила коришћење словенског језика, и поставио га за архиепископа. Међутим, франачки бискуп Херманрих, уз помоћ кнеза Сватоплука из Нитре, ухапсио је Методија. Методије је затворен на две и по године у једном манастиру на југоистоку Немачке. Најзад је наследник Адријана II, папа Јован VIII, наредио ослобађање Методија, вратио га у његову дијецезу и потврдио папску подршку за коришћење словенског језика у обожавању.

Међутим, противљење франачког свештенства није јењавало. Методије се успешно одбранио од оптужби за јерес, и на крају од папе Јована VIII добио булу која је изричито потврдила коришћење словенског језика у цркви. Као што је и садашњи папа Павле II признао, Методије је живот провео „на путу, у оскудици, патњи, непријатељству и прогонству... неко време чак и у окрутном затварању“. И баш чудно, јер је то било од стране бискупа и кнежева који су били наклоњени Риму.

Комплетна Библија преведена

Методије је уз помоћ неколико стенографа завршио превођење преосталог дела Библије на словенски упркос несмањеном отпору. Он је према предању завршио тај огроман посао за само осам месеци. Међутим, није превео апокрифне књиге о Макабејцима.

Данас није лако тачно оценити квалитет Ћириловог и Методијевог превода. Постоје још само неки рукописи који датирају приближно из времена првобитног превода. Испитујући ове ретке примерке, лингвисти запажају да је превод био прецизан и природан. Дело Our Slavic Bible наводи да су ова два брата „морала да створе многе нове речи и изразе... И све су то учинили с невероватном прецизношћу [те тако] словенском језику отворили врата дотад непознатог лексичког блага.“

Трајна баштина

Након Методијеве смрти 885. н. е., франачки противници су протерали његове ученике из Моравске. Ти ученици су нашли заклон у Бохемији, јужној Пољској и Бугарској. Тако не само да је настављено дело Ћирила и Методија него се оно и проширило. Словенски језик, ком су ова два брата дала један писани и трајнији облик, цветао је, развијао се и касније разгранао. Данас породица словенских језика обухвата 13 језика и многе дијалекте.

Поред тога, неустрашиви труд Ћирила и Методија у превођењу Библије допринео је да су данас на словенским језицима доступни многи преводи Писма. Милиони који говоре овим језицима имају користи од поседовања Божје Речи на свом језику. Упркос оштром противљењу, колико су само тачне речи: „Реч Бога нашега довека остаје“ (Исаија 40:8).

[Фусноте]

[Оквир на 29. страни]

Ћирилица или глагољица?

Карактер азбуке коју је Ћирило осмислио ствара много контроверзи, будући да лингвисти нису сигурни које је то писмо било. Писмо звано ћирилица тесно се заснива на грчком алфабету, с барем дванаест додатних слова која су смишљена да би пренела словенске гласове којих нема у грчком. Међутим, неки најранији словенски списи користе веома другачије писмо, познато као глагољица, и многи изучаваоци мисле да је то било писмо које је Ћирило осмислио. Изгледа да неколико слова глагољице потичу од курзивних слова грчког или хебрејског. Нека су изведена из средњовековних дијакритичких знакова, али је већина оригинална и сложена умотворина. Глагољица је изгледа веома особена и оригинална творевина. Међутим, ћирилица је основа данашњег руског, украјинског, српског, бугарског и македонског писма, поред још 22 језика од којих неки нису словенски.

[Приказ — ћирилична и глагољичка слова]

[Мапа на 31. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Балтичко море

(Пољска)

Бохемија (Чешка)

Моравска (И. Чешка, З. Словачка, З. Мађарска)

Нитра

ИСТОЧНО ФРАНАЧКО КРАЉЕВСТВО (Немачка и Аустрија)

ИТАЛИЈА

Венеција

Рим

Средоземно море

БУГАРСКА

ГРЧКА

Солун

(Крим)

Црно море

Битинија

Константинопољ (Истанбул)

[Слика на 31. страни]

Словенска Библија на ћириличном писму из 1581.

[Извор]

Библија: Narodna in univerzitetna knjiz̆nica-Slovenija-Ljubljana