Кад је потребно више
ИАКО многи предлози у претходним чланцима могу бити од велике користи, понекад је у посебним околностима потребно више помоћи. Детаљна проучавања случајева, на пример, обухватају извештаје о деци која нису само импулсивна већ такође и врло опасна. Ова деца, иако се о њима старају породице пуне љубави, манифестују своје деструктивно понашање тиме што разбијају ствари, вичу на људе, потпаљују ватре, пуцају из пиштоља̂, боду ножевима (ако су им доступни) и повређују животиње, друге људе или себе уколико им падне на памет да то ураде. У суштини, они су живи примери хаоса.
Да ли тражити медицинску помоћ или не како би се детету обезбедила најбоља нега, јесте приватна лична одлука коју треба донети. Свака породица мора одлучити како изаћи у сусрет с различитим индивидуалним потребама деце, имајући на уму утешно засигурање дато родитељима у Пословицама 22:6.
Један од најконтроверзнијих лечења, тренутно, јесте питање медикамената. Најчешће преписивани лек, Риталин, има помешане резултате. Многе породице су биле врло задовољне напретком њиховог детета док узима њега, или неки други лек за модификацију активности. Међутим, текућа дебата се наставља, не само о корисности ових лекова већ и о њиховом пречестом преписивању. У ствари, неки доктори потпуно доводе у питање њихову вредност, изјављујући, на пример, да Риталин кад се користи дуже време може имати многе штетне споредне ефекте. Мора се, међутим, поново нагласити да многе породице и доктори наводе само неколицину споредних ефеката уз побољшано понашање и напредак у учењу у школи. Интересантно је да су многи одрасли којима је постављена дијагноза да имају ADD и који тренутно узимају лек такође задовољни резултатима. Одлука о употреби медикамента је, према томе, приватна одлука заснована на пажљивом испитивању и процени.
За оне који су пробали медикамент с лошим резултатима, постоје алтернативне методе лечења. Многе породице су читале и забележиле добре резултате с витаминским и биљним лечењима или њиховим комбинацијама. Као што је раније примећено, у неким случајевима биохемијске неравнотеже у мозгу могу изазивати ADD и⁄или ADHD за које се верује да ова лечења помажу да се исправе.
Осим тога, постоје и други фактори за које неки верују да иницирају многе проблеме повезане с ADD-ом и⁄или ADHD-ом. Др Дорис Рап (Doris Rapp), у својој књизи Је л’ то ваше дете? (Is This Your Child?), наводи да „нека деца имају физичку болест и⁄или емоционалне проблеме, проблеме у понашању и с учењем који су делимично или углавном повезани с алергијама или излагањима средини.“ Такође, реакције на боје, шећере и адитиве у ствари могу подражавати ове проблеме дивљим бесовима, драстичним променама расположења и несаницом.
Многе породице су научиле како да модификују понашање своје деце, а ипак теоретско извођење може стварати даљње проблеме. За неке, специјалне службе као што су тутори, саветовања, групе за подршку и специјални учитељи, могу бити од помоћи. Зато што ова деца нагињу да буду боља у припреми директног поучавања, неке породице су, на савет лекара, известиле успех у школовању код куће.
Не треба превидети многе нове образовне пројекте, као што је пројекат Schools Attuned др Мела Левина (Mel Levine), који наглашава индивидуалну јединственост и разноликост деце. Програм др Левина заступа прилагођено образовање за излажење у сусрет потребама сваког детета. Где год да се овај приступ с уношењем разноликости у учењу спровео у Сједињеним Америчким Државама изгледа да су резултати били добри.
Будућност
Подизање деце могло би се упоредити с куповином нове куће. Обе ствари захтевају улагање читавог живота; међутим, због околности, потенцијални купци могу бити присиљени да се задовоље нечим мањим од идеалног. Слично томе, несавршени родитељи који подижу несавршену децу у Сотонином свету присиљени су да се задовоље с мањим од идеалног. Новокупљена кућа може имати необичне или непожељне карактеристике, али уз рад и мало маште, многе незгодне карактеристике могу се практично елиминисати. Чак и проблематична архитектонска карактеристика убрзо може постати позитивна тачка куће која привлачи пажњу.
Исто тако, ако се родитељи прилагоде индивидуалним потребама њиховог необичног детета, оно ће постати цакани део њиховог живота. Свако дете треба ценити ради његових личних особина. Према томе, усредсредите се на позитивне стране. Уместо да децу гушите, охрабрујте креативност сваког појединог детета и разумите да је оно особа која вреди и заслужује достојанство и љубав — да је драгоцени дар од Јехове Бога (Псалам 127:3-5).