Да ли опрашташ као што то Јехова чини?
„Ако опростите људима увреде њихове, опростиће и вама Отац ваш небески; али ако не опростите људима, ни Отац ваш неће опростити вама греха ваших“ (МАТЕЈ 6:14, 15).
1, 2. Какав је Бог нама потребан и зашто?
„ГОСПОД је милостив и добар, спор на гнев и богат у доброти. Не правда се без престанка нити се довека срди; не поступа с нама по гресима нашим, нити враћа по неправдама нашим. Колико је небо од земље високо, толика је милост његова к онима који га се боје; колико је исток далеко од запада, толико он удаљује преступе наше од нас. Као што отац синове своје жали, тако жали Господ оне који га се боје; јер он зна за грађу нашу, памти да смо прах“ (Псалам 103:8-14).
2 Пошто смо зачети у греху и рођени с грешком, с наслеђеним несавршеностима које увек настоје да нас поробе закону греха, нама је очајнички потребан Бог који ’се опомиње да смо начињени од праха‘. Три стотине година након што је Давид тако дивно описао Јехову у 103. Псалму, један други библијски писац, Михеј, величао је умногоме на исти начин тог истог Бога ради његовог милосрдног опраштања греха који су почињени: „Који Бог теби личи, који безакоња прашташ и грехе заборављаш остатку наслеђа свога? Не држи довека гнева свога, јер он милосрђе воли. Опет ће се он смиловати на нас, под ноге ће ставити безакоња наша. Ти ћеш у дубине морске бацити све грехе њихове“ (Михеј 7:18, 19).
3. Шта значи опростити?
3 У Грчким списима, реч за „опростити“ значи „нека оде“. Запази да су Давид и Михеј, горе цитирани, пренели то исто значење привлачним, описним речима. Да бисмо у потпуности ценили задивљујућу меру Јеховиног опраштања, осмотримо неколико од многих примера тога на делу. Први показује да се Јеховин ум може окренути од уништења ка опраштању.
Мојсије се залаже — Јехова слуша
4. Након којих испољавања Јеховине моћи су се Израелци још увек бојали да уђу у Обећану земљу?
4 Јехова је безбедно извео нацију Израел из Египта близу земље коју им је он обећао као домовину, али они су одбили да иду напред, будући уплашени од пуких људи у Ханану. Након што су видели да их је Јехова избавио из Египта помоћу десет разорних невоља, отворио пут за бекство кроз Црвено море, уништио египатску војску која је покушала да их следи, успоставио с њима на гори Синај савез Закона који их је учинио Јеховином изабраном нацијом, и чудесно их снабдевао свакодневном маном с неба да би их подржао, они су се плашили да уђу у Обећану земљу због неких штркљастих Хананаца! (Бројеви 14:1-4).
5. Како су две верне уходе покушале да ободре Израел?
5 Мојсије и Арон су у очају пали на своја лица. Исус Навин и Халев, двојица верних ухода, покушали су да ободре Израел: ’Та земља је врло, врло добра земља, земља у којој тече млеко и мед. Не плашите се људи; Јехова је с нама!‘ Уместо да буде охрабрен таквим речима, застрашен, бунтован народ покушао је да каменује Исуса Навина и Халева (Бројеви 14:5-10).
6, 7. (а) Шта је Јехова одлучио да учини када је Израел одбио да уђе у Обећану земљу? (б) Зашто је Мојсије приговорио Јеховиној казни за Израел и с каквим исходом?
6 Јехова је био гневан! „И Господ рече Мојсију: Докле ће ме тај народ вређати? Докле ли ће да ми не верује поред толиких знака које учиних усред њега? Ударићу га кугом и уништићу га; али ћу од тебе учинити народ већи и јачи од њега. Мојсије рече Господу: Чуће то Египћани, из којих си извео овај народ силом својом, и рећи ће то људима ове земље... па кад потреш овај народ и побијеш све до једнога, тад ће народи, који су чули о теби, говорити: Није Господ имао моћ да доведе овај народ у земљу коју му је са заклетвом обећао, и зато га поби у пустињи“ (Бројеви 14:11-16).
7 Мојсије је молио за опроштај, ради Јеховиног имена: „Опрости злоћу овоме народу по великом милосрђу своме, као што си овом народу праштао од Египта до овде. И Господ рече: Праштам, као што си тражио“ (Бројеви 14:19, 20).
Манасијино идолопоклонство и Давидова прељуба
8. Какав је досије створио Манасија, краљ Јуде?
8 Један истакнут пример Јеховиног праштања јесте случај Манасије, сина доброг краља Језекије. Манасија је имао 12 година кад је почео да влада у Јерусалиму. Он је изградио висока места, поставио олтаре Валима, направио свете стубове, клањао се звездама небеским, практиковао магију и врачање, створио духовне медије и предсказиваче, поставио резан лик у Јеховин храм, и провео синове своје кроз огањ у долини Хином. Он „све више чињаше оно што је зло пред очима Господњим“ и „учини да се заведу Јуда и Јерусалим и они чинише горе него народи које Господ истреби испред синова Израиљевих“ (2. Летописа 33:1-9).
9. Како се Јеховино лице било омекшало према Манасији и с каквим резултатом?
9 Коначно, Јехова је довео Асирце против Јуде, и они су заробили Манасију и одвели га у Вавилон. „Кад би у тескоби, он завапи ка Господу, Богу своме, и понизи се дубоко пред Богом отаца својих. Он му упути молитву своју, и Господ услиши молитву његову, и поврати га у Јерусалим на краљевство његово“ (2. Летописа 33:11-13). Манасија је затим уклонио стране богове, идоле, и олтаре и дао да се баце ван града. Почео је да приноси жртве на Јеховином олтару и покренуо је Јуду ка служењу правом Богу. То је било задивљујуће испољавање Јеховине вољности да опрости када понизност, молитва и акција за поправљање произведу плодове који доликују покајању! (2. Летописа 33:15, 16).
10. Како је Давид покушао да прикрије свој грех са Уријином женом?
10 Прељубнички грех краља Давида са женом Урије Хетејина добро је познат. Он није само починио прељубу с њом већ је такође осмислио једну разрађену маску за прикривање када је она постала трудна. Краљ је Урији дао одсуство из рата, очекујући да ће он отићи к својој кући и да ће имати однос са својом женом. Али, из поштовања према својим саборцима у бици, Урија је то одбио. Давид га је онда позвао да једе и напио га је, али Урија још увек није отишао к својој жени. Давид је затим послао поруку свом генералу да Урију стави у прве бојне редове, да би Урија погинуо, што се и догодило (2. Самуилова 11:2-25).
11. Како је Давид био доведен до покајања за свој грех и шта је ипак поднео?
11 Јехова је послао свог пророка Натана к Давиду да би разоткрио краљев грех. „Давид рече Натану: Сагреших Господу! А Натан рече Давиду: Господ је пронео грех твој, нећеш умрети“ (2. Самуилова 12:13). Давид је био потресен кривицом због свог греха и изразио је своје кајање Јехови у једној усрдној молитви: „Да си жртве хтео ја бих ти их принео; али ти за жртве паљенице не мариш, Жртва Богу мила дух је скрушен; срца скрушена и смерна ти не одбацујеш, Боже“ (Псалам 51:18, 19 [51:16, 17, ДК]). Јехова није презрео Давидову молитву упућену из сломљеног срца. Ипак, Давид је трпео тешку казну, у складу с Јеховином изјавом о опраштању у Изласку 34:6, 7 (NW): „Никако он неће дати изузеће од казне.“
Соломоново посвећење храма
12. Шта је Соломон тражио у време посвећења храма и какав је био Јеховин одговор?
12 Када је Соломон завршио изградњу Јеховиног храма, он је у молитви посвећења рекао: „Удостоји се услишити молбе слуге свога и народа свога Израиља, којима ће се молити на овоме месту! Услиши их с места становања свога, с неба, услиши их и праштај!“ Јехова је одговорио: „Кад будем затворио небо да не буде кише, или кад будем заповедио скакавцима да попасу земљу, или пустим кугу на народ свој; ако се народ мој на који је призвано име моје, понизи и помоли се и потражи лице моје и поврати се од злих путева својих, - ја ћу га услишити с небеса, опростићу му грех његов и исцелићу земљу његову“ (2. Летописа 6:21; 7:13, 14).
13. Шта Језекиљ 33:13-16 показује с обзиром на Јеховино гледиште о особи?
13 Кад те Јехова посматра, он те прихвата због оног што ти јеси сада, не због оног што си био. Биће као што каже Језекиљ 33:13-16: „Када речем праведнику да ће живети -, ако се он поузда у правду своју па учини неправду, сва ће се правда његова заборавити, и он ће умрети с неправде коју учини. Када речем бездушнику: Погинућеш! -, ако се он обрати од греха свога и постане исправан и праведан, ако он врати залог и поврати што је отео и стане ходити по уредбама животним, не чинећи безакоња, он ће живети, неће умрети. Сви греси његови биће заборављени; постао је исправан и праведан; живеће.“
14. Шта је карактеристично за Јеховино опраштање?
14 Опраштање које Јехова Бог пружа за нас има једно карактеристично обележје, обележје које је људским створењима тешко да укључе у опраштање које они дају једни другима — он и опрашта и заборавља. Неки људи кажу, ’Могу да опростим шта си учинио, али не могу (или нећу) да заборавим.‘ У супротности с тим, запази шта Јехова каже да ће учинити: „Јер ћу им опростити недела њихова и греха њиховог нећу више помињати“ (Јеремија 31:34).
15. Какав досије опраштања Јехова има?
15 Јехова опрашта својим обожаваоцима на земљи већ хиљаде година. Он опрашта грехе чијег чињења су они свесни као и многе којих они нису свесни. Његова припрема милосрђа, дуготрпљивости и опраштања бескрајна је. Исаија 55:7 каже: „Нека пут свој бездушник остави, неправедник мисли своје; нек се врати Господу који ће му се смиловати, Богу нашему који много прашта.“
Опраштање у Хришћанским грчким списима
16. Зашто можемо рећи да је Исусово практиковање опраштања у хармонији с Јеховиним?
16 Извештаји о Божјем опраштању обилују у запису Хришћанских грчких списа. Исус често говори о томе, показујући да је он у хармонији с Јеховиним умом у тој ствари. Исусово размишљање долази од Јехове, он одражава Јехову, он је тачна слика Јеховиног самог бића; видети њега значи видети Јехову (Јован 12:45-50; 14:9; Јеврејима 1:3).
17. Како је Исус илустровао Јеховино ’много опраштање‘?
17 На то да Јехова много опрашта указује се у једној од Исусових илустрација, оној о краљу који опрашта робу дуг од 10 000 таланата (око 33 000 000 U.S.$). Али кад тај роб није опростио једном другом робу дуг од сто динара (око 60 U.S.$), краљ је био бесан. „Зли слуго, сав дуг твој опростих теби, јер си ме молио; није ли требало да се и ти смилујеш на твога другара, као и ја на те што се смиловах? И разгневи се господар његов, и предаде га тамничарима док не плати сав дуг.“ Исус је затим то применио: „Тако ће и Отац мој небески учинити с вама ако сваки од вас од срца не опрости брату своме“ (Матеј 18:23-35).
18. Како се Петрово гледиште о опраштању упоређује с Исусовим гледиштем?
18 Непосредно пре Исусовог давања горње илустрације, Петар је дошао до Исуса и питао: „Господе, колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?“ Петар је мислио да је био веома великодушан. Мада су књижевници и фарисеји поставили границу опраштања, Исус је рекао Петру: „Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута седам пута“ (Матеј 18:21, 22). Седам пута би тешко било довољно за један дан, као што је Исус рекао: „Чувајте се! Ако ти згреши брат твој, опомени га, и ако се покаје опрости му. И ако ти седам пута на дан згреши и седам пута на дан дође к теби и рече: кајем се, опрости му“ (Лука 17:3, 4). Када Јехова опрашта, он не води евиденцију о нашим гресима — на нашу срећу.
19. Шта морамо да радимо да бисмо добили Јеховино опраштање?
19 Ако имамо понизности да се покајемо и признамо наше грехе, Јехова је вољан да делује у нашу корист: „Ако исповедамо грехе своје, веран је он и праведан да нам опрости грехе наше, и очисти нас од сваке неправде“ (1. Јованова 1:9).
20. Какву је вољност да опрости грех показао Стефан?
20 Исусов следбеник Стефан, у истакнутом духу опраштања, повикао је следећу молбу док га је једна разбеснела руља каменовала: „Господе Исусе, прими дух мој! Онда клече на колена и завапи јаким гласом: Господе, не прими им овај грех! И кад то рече усну.“ (Дела апостолска 7:59, 60).
21. Зашто је Исусова вољност да опрости римским војницима била тако задивљујућа?
21 Исус је оставио један пример вољности да опрости који још више задивљује. Његови непријатељи су га ухапсили, незаконито га испитивали, прогласили кривим, ругали му се, пљували на њега, шибали га бичем с многим ременовима који су вероватно у себи садржавали комаде костију и метала, и коначно га сатима оставили прикованог на стубу. Римљани су били укључени у много тога. Ипак, док је Исус умирао на мученичком стубу, он је свом небеском Оцу о војницима који су га приковали рекао: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!“ (Лука 23:34).
22. Које речи из Беседе на гори морамо настојати да примењујемо у пракси?
22 У Беседи на гори, Исус је рекао: „Љубите непријатеље своје, и молите се за оне који вас гоне.“ При крају своје земаљске службе, и он сам је био послушан том начелу. Да ли се превише тражи од нас, који се боримо са слабостима нашег палог тела? У најмању руку, ми треба да настојимо да примењујемо у пракси речи којима је Исус поучио своје следбенике након што им је дао модел молитву: „Ако опростите људима увреде њихове, опростиће и вама Отац ваш небески; али ако не опростите људима, ни Отац ваш неће опростити вама греха ваших“ (Матеј 5:44; 6:14, 15). Ако опраштамо као што Јехова опрашта, ми ћемо опростити и заборавити.
Да ли се сећаш?
◻ Како Јехова поступа с нашим гресима, и зашто?
◻ Зашто је Манасија био поново враћен на своје краљевање?
◻ Које карактеристично обележје Јеховиног опраштања је изазов за људе да опонашају?
◻ Како је Исусова вољност да опрашта била тако задивљујућа?
[Слика на 24. страни]
Натан је помогао Давиду да увиди потребу за Божјим опраштањем